Dnevnik iz Sočija: Dan koji sam čekala

Dan koji sam čekala. Sutra je moja prva trka na Zimskim olimpijskim igrama. Prva ikada, prva u Sočiju.

Danas sam na poslednjem treningu pred sutrašnju trku nažalost osetila jak bol u leđima,ali pokušavam da uopšte ne mislim na to. Upravo sam završila terapiju, sada želim samo da se koncentrišem što je više moguće i pokušam da savladam tremu koju osećam. Pozitivnu za sad. Malu tremu. U stvari, koju malu, pa ja mislim da nisam ni svesna da ja sutra startujem. Prvi put.

Nevenin današnji rezultat uneo je veselje u naš tim i želim samo da vam kažem da mi svi ovde dajemo trenutno svoj maksimum i znam da se od nas očekuje više, možda su neki očekivali još bolje rezultate, ali sam sigurna da su svi koji su ovde sa mnom pružili i pružiće najbolje od sebe. Pretpostavljam da svi znate koja je privilegija biti ovde, sa svim ovim sportistima. I ja sam više nego srećna što sam deo tima.

Imajući u vidu da sam se ja kvalifikovala kao poslednja ovde i da ću sutra verovatno imati poslednji startni broj, ne želim da obećavam nikakav plasman. Posle svih problema koje sam imala, jedino što sigurno znam je da ću pokušati da budem što brža i što bolja, da odvezem onako kako zaista ja umem najbolje. I želim da me prati sreća, jer kako kažu ona prati hrabre. To su 32 najbolje devojke na svetu i ja među njima, to je meni ogromna privilegija.

Žurim na večeru, presrećna sam zbog Nevene, moje cimerke, naša soba definitno ima najbolju i najlepšu ekipu, a onda što ranije na spavanje, da se što bolje odmorim za sutra. A vi nastavite da nas bodrite, ja sam sigurna da će naši najbolji rezultati tek doći, imajmo malo strpljenja. A mene očekujte sutra u 6.15 po srednjoevropskom vremenu!

Puno pozdrava,
Nina