Dakar je u Andima

Između različitih lokacija ponuđenih da zamene crni kontinent, organizator, A.S.O, odabrao je Argentinu i Čile. Ukus nove avanture pružiće vožnja od Buenos Airesa do Valparaiza i nazad. Totalna distanca ovogodišnjeg Dakar relija iznosi 9.578 kilometra, od čega su 5.656 specijalni ispiti. Druga etapa meri 837 kilometara i najduža je od svih; najduži specijalni ispit na rasporedu je desetog dana.

Dva prelaska preko masiva Anda biće posebna čarolija. Tu će se specijali voziti na preko 3.000 metara nadmorske visine, a vezni sektori popeće takmičare i na 4.700 metara. Zbog niskog atmosferskog pritiska i smanjene koncentracije kiseonika patiće i ljudi i mašine. Tehnika će problem rešavati senzorima i elektronskim kontrolnim jedinicama, za posade su najbolji lek prevencija i priprema. Nije isključeno da će se kod onih sa slabijom kondicijom ispoljiti neki od simptoma visinske bolesti.

U ovogodišnjem reliju učestvuje 500 timova: 217 motora, 25 kvodova, 177 automobila i 81 kamion. Sve njih očekuju i ogromne temperaturne razlike, od +40°C na pustinjskim sekcijama, do nule, kada prelaze Ande. Tu je i fenomen nazvan „Bolivijska zima“, koji podrazumeva da usred leta na južnoj polulopti može da pada sneg. Pojava retka, ali moguća.

Maršruta

Iz superurbanog, gotovo tromilionskog Buenos Airesa kreće se u subotu, 3. januara, ka jugozapadu, u argentinske pampe. Ukupna kilometraža je neuobičajeno velika za otvaranje relija, a deonica je najbrža od svih predviđenih. Druga etapa vodi na jug i garantuje prvi susret s peskovitim zonama. Trećeg dana će Dakar pokazati zube, specijalni ispit ima 616 km, prolazi se kroz Patagoniju, a teren se na putu ka zapadu postepeno uzdiže i postaje planinski. Očekuje se da će rastojanja među učesnicima odavde početi da se povećavaju.

Četvrta etapa vodi severno, donosi stenovitije tle i prolazak kroz gazove. Sreda, 7. januar, označena je kao najzahtevniji dan prve polovine relija, a na horizontu počinje da se ukazuje planinski venac Anda. U nastavku puta vozi se kroz dine, to pruža šansu kopilotima da zablistaju, dok se na sedmoj etapi prelaze Andi, prolazi Akonkagva, najviši vrh zapadne hemisfere (6.962 m), ulazi se u Čile i spušta u Valparaizo.

„Rajska dolina“, grad u Uneskovoj kulturnoj baštini, daće takmičarima jedan dan odmora, barem kada je vožnja u pitanju. Mehaničari nemaju tu sreću, oni će morati da pripreme vozila za drugi deo Dakara. U nedelju, 11. januara, karavan polazi na sever, Andi su s desne, Pacifik s leve strane. To je blago zagrevanje za ulazak u pustinju Atakama, najsuvlju na svetu. U njoj će se voziti deveta, deseta i jedanaesta etapa i ove deonice najviše će podsećati na Mauritaniju i Dakar koji smo dosad poznavali.

Povratak u Argentinu predviđen je za 14. januar, kada će se drugi put preći Andi, a navigatori imati pune ruke posla na visinama od preko 4.000 metara. Trasa vodi ka istoku, kroz suve i ruralne predele. Sledi maratonska deonica, ona posle koje servisnim kamionima nije dozvoljen pristup u bivak. Trinaestog, pretposlednjeg dana, veliki kaktusi garantuju bolan susret svima koji budu vozili neprecizno, a specijal je dovoljno dugačak da ne dozvoljava opuštanje. Tako se stiže do Kordobe, drugog najvećeg grada u Argentini, i mesta oko kojeg se vozi jedina preostala južnoamerička WRC runda. Četrnaesta etapa vraća takmičare u Buenos Aires. Specijalni ispit ima svega 227 km, ali teren omogućuje brzu vožnju. U zavisnosti od rastojanja između konkurenata, finale će biti formalnost, ili ogorčena borba za poziciju više u plasmanu.

Automobilisti: Micubiši, VW, Hamer i BMW

Igra najvećih igra se ponovo, a ovoga puta i Micubišijev adut je turbodizel. Rejsing Lanser ima genetiku Pađera/Montera, ime prototipa izmenjeno je iz komercijalnih razloga. Auto pokreće trolitarski motor u V6 konfiguraciji, ovaj oslobađa preko 280 KS i obezbeđuje maksimalni obrtni moment od 650 Nm. Budući da je brzina na kros kantri relijima svake godine sve veća, pažnja je posvećena aerodinamici, zasnovanoj na modelu Lanser sportbek. Težina je smanjena, rezrvor za gorivo spušten, što je snizilo težište, a upravljivost je poboljšana izmenom lokacije rezervnog točka i preradom geometrije oslanjanja. U odnosu na prethodnika, međuosovinsko rastojanje je poraslo.

Rejsing Lanser imao je trkački debi početkom novembra, na Baha Portalegre 500 u Portugalu i Peterhansel ga je odmah dovezao do pobede. Konkurencija je bila daleko slabija od one s kojom će japanski auto ukrstiti koplja na Dakaru, ali ekipi su važniji od konačnog plasmana bili provera rezultata sa testova i demonstracija pouzdanosti. Najzad, bio je to krunski opit jednogodišnjeg rada uloženog u novi auto.

Peterhansel je uporedio Pađero/Montero MPR13 i Rejsing Lanser: „Dve stvari su me posebno impresionirale. Prva je motor: novi trolitarski V6 je veliki napredak u svim područjima, ali naročito je moćan na izlasku iz sporijih krivina. Osećate obrtni moment i ubrzanje turbodizel agregata kako vas izvlače kroz krivinu i daju vam brzinu za dolazeći pravac. Druga glavna snaga ovog automobila je šasija. Prijatno me je iznenadilo kako oslanjanje upija neravnine terena, i koliko je prednji kraj Lansera precizan. To je jedan od najboljih automobila koje sam imao zadovoljstvo da vozim u Micubišiju.“

Auto je izmenjen, a četiri posade ostale su iste od 2005, iskusne i do savršenstva izbrušene. Prva violina mora da bude Stefan Peterhansel, čovek koji je šest puta osvajao Dakar na motociklu, a kao automobilista je zabeležio još tri trijumfa. Slast pobede osetili su i bivši spustaš, Lik Alfan (2006), kao i Hiroši Masuoka (2002. i 2003). Nani Roma jedini u ekipi nikad nije slavio na četiri točka, zato i kaže da bi to ove godine voleo da ispravi.

Micubiši je na Dakaru nepobediv od 2001, a sadašnji cilj potpuno je jasan: osma uzastopna pobeda za kuću, trinaesta ukupno. Obimno iskustvo naučilo je ovu ekipu da je rano vođstvo bitno medijima i sponzorima, ali da ne mora da ima baš nikakvog uticaja na konačni plasman. Zato su u Micubišiju spremni da na čelnoj poziciji posle dva dana vide Gordona ili Al-Atiju, odnosno da na otvaranju voze brzo, ne i maksimalnim tempom.

Misija Folksvagena zacrtana je pre tri godine: ući u anale kao prvi proizvođač - pobednik na Dakaru sa dizel agregatom. Što nisu dospeli da izvedu u Africi, pokušaće sada, sa ekipom od četiri Rejs Tuarega 2. Sastav posada identičan je onom koji je trebalo da krene iz Lisabona u januaru 2008. Za VW startuju Sainc - Peran, de Vilijers - fon Cicevic, Miler - Pičford i Deping - Gotšalk.

Tuareg 2 ima petocilindarski redni TDI agregat od 2,5 litra. On, prema deklarisanim podacima, oslobađa 280 KS i ima obrtni moment od preko 600 Nm. Folksvagenov auto lakši je od Micubišija za nekih 110 kilograma i za ovu priliku je evoluirao, najpre na planu oslanjanja napred i pozadi, potom i u detaljima: hauba je dodatno zaravnjena, kako bi omogućila bolju preglednost iz kokpita.

Karlos Sainc je legenda svetskog relija, sa 26 WRC pobeda i dva naslova šampiona, i ubedljivo je najveće ime sportskog odseka u Volfsburgu. U dva dosadašnja Dakar pokušaja, „Matador“ je impresionirao brzinom i brojem osvojenih specijalnih ispita, ali su konačni plasmani bili tek 11. i 10. mesto. Najbolji rezultat za VW na izborio je de Vilijers, drugim mestom 2006. Pomenuta dvojica mogu se smatrati glavnim igračima VW-a u predstojećih 15 dana a u ceo projekat je toliko uloženo da bi još jedan mršav bilans kompaniji veoma teško pao.

Njegova prošlost su Kart serija i Dejtona, njegova sadašnjost je Naskar, ali Robi Gordon redovan je i na kros kantri i maratonskim relijima. On i njegov Hamer iz godine u godinu najavljuju se kao potencijalna iznenađenja. Automobil je replika modela H3 sa karoserijom od ugljeničnih vlakana i pozadi smeštenim atmosferskim V8 agregatom od sedam litara. Gordon i njegova ekipa sebi su postavili imperativ: postati prvi američka tim sa pobedom na Dakaru. Na Centralnoevropskom reliju u Mađarskoj i Rumuniji ova kombinacija stigla je do pozicije 10.

Razume se, videćemo i X-rejd i njihove BMW X3 CC automobile. Pokreću ih šestocilindarski komon-rejl dizelaši, snage 275 KS, obrtnog momenta od 640 Nm. Posade Al-Atija - Terner i Šišeri - Baumel verovatno mogu da računaju na poneku ekipnu pobedu, možda čak i visok plasman u konačnom ishodu, ali na vrh podijuma, kraj tolikih fabričkih vozila, teško. Isto važi i za vozače Bagija.

Među učesnicima koji ne mogu da računaju na pobede, ali su očigledno zaraženi magijom kros kantri relija, nalazimo veoma poznata imena. Ukio Katajama će krenuti u Land Kruzeru. Italijanski Raliart obezbedio je privatni Pađero Mikiju Bijazionu, dvostrukom svetskom reli šampionu. Tim i Tom Koronel čine tandem, a tu je i jedan aktuelni svetski prvak. Ivan Miler u ovu avanturu polazi u bagiju jednosedu i kaže da nema ambicija, jer namera da se samo stigne do finiša to i nije. On tvrdi da ne može da se nada ničem boljem, pošto mora da bude sam svoj navigator, a to nikada nije probao.

Elizeo Salazar pretplatio se na večnu slavu 1982. godine, kada je, posle sudara na Velikoj nagradi Nemačke bio žrtva Pikeovog fizičkog napada, što je bila poslastica za kamere. Ipak, postoji mnogo bolji razlog da se o Salazaru govori. Ne zbog toga što je Čileanac debitant na ovom Dakaru, verovatno i favorit navijača u svojoj zemlji, već zato što će postati jedini čovek sa startovima u Formuli 1, na Le Manu, Indiju 500 i najprestižnijem reli maratonu na svetu.

Motocikli: Koma, Depre u prvom planu

Priča o dvotočkašima je priča o duelu titana - Sirila Deprea i Marka Kome. Francuz je Dakar osvajao 2005. i 2007, Španac 2006. Prvom je sponzor Red Bul, drugom Repsol. Depreu je želja da osvoji svaku trku na kojoj se takmiči, Koma kao svoj glavni cilj ističe novu pobedu na Dakaru. Stilovi im se razlikuju: prvi je spreman da strpljivo čeka i preuzme vođstvo tokom nekog od poslednjih dana, drugi se oseća bolje ako rano povede. Obojica su vozači KTM-a i obojica za sobom imaju po sezonu ispod sopstvenih standarda.

Mark prognozira da će predstojeća trka biti naporna, zbog velikih temperaturnih oscilacija, kakve u Africi ne postoje. Rivale vidi u Depreu i Kastou, kao i u Čileancu Francisku Lopesu, koji poznaje region. I Siril misli da će biti teško, kao razloge navodi vrućinu, dužinu etapa i nadmorsku visinu. Za pobedu je, kaže on, potreban mozak. I Depre i Koma jedva čekaju start. Samo da njihov duel ne bude ponovo rešen padom.

.

Srbija će prvi put biti zastupljena na Dakaru, i to baš u ovoj kategoriji. Svoje viđenje avanture koja ga očekuje, Gabor Sagmajster izneo je u intervjuu za naš sajt. A mi ćemo sada pomenuti i Boža Ristića, još jednog srpskog takmičara, koji će voziti Hondu 650 R sa startnim brojem 228. Beograđanin kaže da je fizički maksimalno spreman i da će, vozeći sa 70 do 80% svojih potencijala, učiniti sve da izdrži dvonedeljne napore i dovrši trku.

Kamioni: MAN, KAMAZ, Tatra...

Pobeda na jednom Dakar reliju nije garant uspeha na sledećem, ali je svakako dobar pokazatelj mogućnosti. A ako je na putu do najvišeg stepenika podijuma nadmašen najveći rival, takav trijumf zaslužuje visoko poštovanje. Sve pobrojano ostvarila je holandska posada predvođena Hansom Stejsijem, koja je na MAN-u prva prošla kroz cilj u Senegalu 2007. Stejsi u karijeri ima i pobede na Centralnoevropskom i Transorijental reliju Sankt Peterburg - Peking. On nastupa sa povređenim ručnim zglobom, ali je, bez obzira na to, rival za respekt. Kamaz je zbačen s trona posle petogodišnje neprekidne vladavine i ta će situacija Rusima silno otvoriti apetit i pojačati motivaciju. Znameniti tim Kamaz Master stiže sa tri posade, a na čelu svake od njih su test vozači fabrike: Vladimir Čagin, Firdaus Kabirov i Iljgizar Mardejev. Čagin je jedna od legendi ovog relija, pet od sedam pobeda ekipe njegova su zasluga.

Prvi čovek tima, Semjon Jakubov, govorio je o ozbiljnim izmenama na kamionima: „Praktično smo do savršenstva doveli amortizere, što je dovelo do povećanja brzine, a to je otvorilo nova pitanja na kojima smo radili poslednja tri meseca. Sredinom decembra, sve izmene je homologizovala FIA. Za nas je reli, kao i za sve ostale, put u nepoznato. Ali mi s gorućom željom ulazimo u trku i nadamo se da ćemo osvojiti naš osmi Dakar.“ Nevolja leži u sledećem: Rusi su morali da smanje emisiju štetnih gasova, kako bi ova bila u skladu s propisima organizatora, a to je dovelo do pada snage motora. Kabirov smatra da će posadama Kamaza to dosta otežati život.

Češke Tatre na samom vrhu nisu bile od 2001. godine, ali je njihov ukupni bilans impresivan i neraskidivo povezan sa jednim čovekom i njegovom porodicom. Karel Loprais počeo je kao test vozač fabrike, a svetsku slavu stekao kao trkač i postao ’gospodin Dakar’. Startovao je 19 puta i pobedio u šest navrata, osvojio četiri druga i jedno treće mesto. Sada je glavna uzdanica ekipe njegov bratanac, dvadesetdevetogodišnji Aleš Loprais, koji ove godine sa kopilotom i mehaničarem kreće sa startnim brojem 502. Potencijalno iznenađenje? Možda Brazilac de Azevedo, koji je Dakar 2007. završio na petoj poziciji i čija je Tatra u bojama Petrobrasa