Jokanović o 1992, slonu, Fauleru, Vilkinsu...

Tim koji se pre njegovog dolaska na Krejven Kotidž praktično borio za opstanak u Čempionšipu, opet igra fudbal vredan pažnje.

Fulam deli još svega nekoliko koraka do povratka u elitu, gde je Jokanović već uvodio jedan tim pre nekoliko sezona – Votfod, koji je sada stabilan premijerligaš.

Iako je i pre toga bio sasvim dobro poznat Ostrvljanima, kojima se prvo predstavio kao vezista Čelsija, i dalje ga Englezi upoznaju.

Posebnu priču sa bivšim fudbalerom i trenerom Partizana uradio je novinar prestižnog portala "Gardijan", koji je sa Jokanovićem tokom sat vremena razgovarao o odrastanju u Jugoslaviji, nesrećnoj 1992, odlasku u Španiju, Stamford Bridžu, njegovom mentoru Radomiru Antiću, te neverovatnom trenerskom putu od Srbije, preko Tajlanda, Bugarske, Španije, do Engleske.

Balkan je i dalje vrlo zanimljiv pojam za Engleze, pa su ih interesovali i Jokanovićevi počeci u Srbiji.

"Igrali smo fudbal tako da smo želeli da dominiramo i pobeđujemo kontrolom lopte, to je u našoj tradiciji. Bio sam član generacije koja je osvojila U20 Svetsko u Čileu i srebro na U21 Evropskom prvenstvu. Bila je to veoma takmičarska generacija, koja je želela samo jedno, nismo bili srećni ako nismo pobedili", rekao je Jokanović.

Događaj koji je obeležio njegovu generaciju bilo je izbacivanje sa Evropskog prvnstva u Švedskoj 1992, gde je na kraju slavila Danska, koja je na turnir "upala" upravo umesto izbačene Jugoslavije.

"Da nije bilo politike, da smo ostali verujem da bi imali šansu da osvojimo šampionat, ako se pogledaju kvalitet i takmičarski duh. Mi smo bili sportisti koje nije zanimala politika. Jasno je da je to bio veliki udarac za nas, ali vremenom smo shvatili da su mnogi prolazili kroz daleko teže stvari zbog politike", dodao je menadžer Fulama.

Jokanovića je u trenerskoj karijeri najviše usmerio Radomir Antić, koji je i sam imao epizodu u Engleskoj, kao fudbaler Lutona.

"Naučio sam mnogo stvari od njega. Tokom poslednjih 20 godina više sam bio u njegovoj kući nego u kući svojih roditelja", sve je objasnio Jokanović u dve rečenice.

Igračku karijeru je počeo u Vojvodini, a posle Partizana preselio se u Španiju – Ovijedo, Tenerife, Deportivo. Posle toga je usledila Engleska i Čelsi, a krug je zatvorio na Pirinejima, u Sijudad Mursiji.

"Bio je to komplikovan korak. Bio sam veoma mlad i razumeo samo jedan način života. Trebalo mi je da se prilagodim, ali nikada nisam znao šta znači prilagođavanje dok se nisam susreo sa tim problemom. Profesionalno nisam imao nikakvih problema, jer fudbal je univerzalan jezik. Razlika između jugoslovenskog i španskog fudbala nije bila velika, u pitanju je sličan stil sa dosta pasova, ali kada sam prešao u Englesku bio je to drugi svet. U Španiji je pas mnogo važniji od šuta, dok je u Engleskoj obrnuto. U Čelsiju kada nisam imao rešenja slao sam loptu nazad, a Rej Vilkins mi je rekao: "Nemoj toliko da držiš loptu, guraj je odmah napred, ne komplikuj i nemoj da igrač sa dva ili jednim dodirom, igraj sa pola dodira", objasnio je Jokanović svoje početke, "Tada nisam imao vremena da se prilagodim da bih bio zadovoljan svojim igrama, ali sada imam mnogo više iskustva, poštujem ono što radim i razumem englesku fudbalsku filozofiju. Pokušao sam da unesem određene promene u Fulam, jer je neophodno da adaptiramo naš stil i pokažemo snagu".

Pre Fulama, kao trener je radio u Partizanu, gde je počeo, a potom u Muangtong Junajtedu, Levskom, Erkulesu, Votfordu i Makabiju.

"Tajland je bio veliki rizik, mnogo je daleko i fudbal je nepoznat. Ali sam pomislio, ako Robi Fauler može da organizuje svoj život ovde, onda verovatno nije toliko loše. Bilo je to fantastično iskustvo. Počeo sam da shvatam da je život sličan u svim delovima sveta. Verujem da sam hrabar čovek, dobar posmatrač. Živeo sam na različitim mestima, sa ljudima iz različitih podneblja i svaki put moram da promenim neke stvari da se ne bih osećao kao slon u prodavnici stakla. Trenutno sam veoma srećan tu gde jesam i želim da ostanem još dugo u Fulamu. Ne znam šta će se dogoditi, ali moram da budem spreman na sve. Vodim ekipu u Čempionšipu, a na TV-u gledam Barselonu i Juventus. Puno je stvari iza ugla, novi trening, novi izazov i sa takvim pristupom nikada nisam u potpunosti zadovoljan. Ako jednog dana pomislim da sam sve postigao to će verovatno biti pravo vreme da krenem na pecanje", zaključio je Jokanović.