Tekić: Smišljeno uništavaju Zvezdu

Ta četiri meseca obeležili su međusobni sukobi, neslaganje oko osnovnih strateških ideja i finansijski problemi.

Na terenu se zaostatak crveno-belih za večitim rivalom popeo na 11 bodova, a već su ih sustigli i rivali, pa klubu sledi borba za drugo mesto.

Kao ni Lukić na prethodnim izborima, ni Dragan Džajić u decembru nije imao protivkandidata, jer je kandidatura Branka Tekića odbačena.

Tekić je tada obećao da će dati novoj klupskoj vladi vremena da uspostavi sistem i ponudio saradnju u pokušaju da se stanje u klubu dovede u normalu.

Posle nove krize potvrđene porazom u Nišu i kulminacije u vidu smene trenera Jankovića i dovođenja Sa Pinta na klupu, Tekić za B92 kaže da za više od 100 dana niko iz kluba nije probao ni da stupi u kontakt sa njim.

“Pokazali su nesposobnost i nestručnost u svakom smislu, organizacionom, finansijskom, stručnom i sportskom”, kaže Tekić.

“Rekao sam u novembru da postoji način da se Zvezda izvuče iz krize. Niko nikad nije pitao koji je to način i ako je pravi da ga oni primene i realizuju. Sadašnje rukovodstvo nije postavilo moralne i poslovne postulate kao osnovne principe za kojima svi treba da se poviniju i da ih slede. To je u neku ruku razumljivo s obzirom da se radi o političarima. Pitanje koje se postavlja je šta će oni u klubu, ko ih je pustio i ko im je dozvolio da klub renomea kao što je FK Crvena Zvezda bude uništen i izbrisan sa srpske, evropske i svetske scene.

Ostavljanje trenera Jankovića je jasan signal da loši sportski rezultati koji su posledica nesposobnosti tog „stručnjaka“ imaju ključnu ulogu u smišljenom ostvarivanju plana raspada kluba. Baš takav izbor je napravio Dragan Džajić. Pozadina celog plana koji je nagoveštavao Zoran Stojadinović je njegovo posredovanje u dovođenju igrača i trenera. Grljenje Stojadinovića i Jankovića kao demant njihovog sukoba na samom početku je samo instrukcija sprtskom direktoru da ima strpljenja za svoje akcije, kojima će brzo doći vreme.

Kupovina nerealno skupih igrača u situaciji kakva je u klubu znači bahatost kakvu niko nije očekivao. Plaćanje iz donacija se definiše kao štednja, a niko ne kaže da li bi ta ista sredstva bila uplaćena klubu i inače, pa ih pitam da li svi oni misle da je ovaj napaćeni narod baš toliko bez mozga. Odlaganje licenciranja igrača direktna je posledica nemoći i nesposobnosti ljudi koji vode finansije jer nisu uspeli da dođu da novih para već čekaju uplatu iz Rusije da razgrabe šta ostane. Moljenje poverilaca da odlože svoja dugogodišnja i pošteno zarađena potraživanja ne znači smanjenje dugovanja već samo odlaganje. Dokle? posle vođenja fabrike, stranke, KK i FK, čekam još da vidim Čovića na klupi kao trenera, to još nije bio.

Sastav UO u kojem su svoja mesta našli rođaci i političari iz prethodnog UO, za koji je potvrđeno da je najgori po svim pitanjima u istoriji kluba, može Zvezdu dovesti do samog dna bez obzira koliko nam se činilo da smo već na dnu. Da je Zvezda na dnu ne bi svi ovi što su sad u klubu bili tu. Njihov zadatak je da nas tamo dovedu! Kako drugačije da se shvati sve što se u Zvezdi dešava ako ne na ovaj način.

Čak i u ovom trenutku koji je mnogo gori od momenta dolaska sadašnjih “stručnjaka“ ima načina da se prevaziđe sunovrat koji čeka klub i postave stvari na pravi način. Zagovaranje da klub mora da bankrotira ili da se privatizuje je tipično za ljude koji nemaju znanja, umeća i načina da urade nešto pametno ili im je bankrot namera.

Njihova talentovana nesposobnost sa sobom vuče i druge kao što je FSS, ili su drugi slični kao oni pa su navikli da se ponašaju rasipnički bez ikakve odgovornosti, kao da im je to dedovina.

Zvezda tone i to je jedino izvesno, jer nas na to pripremaju. Vreme radi za njih, a vreme nije na Zvezdinoj strani. Koji je njihov zadatak to oni znaju, hoćemo li to dopustiti to ipak zavisi od nas, na našu sreću!

Deo programa koji zagovaram je zalaganje da političarima nije mesto u organima upravljanja kuba, mogu samo da budu u skupštini kluba i to u određenom broju. Zvezda može i mora napred, rešenja ima, ali što bi rekli neki iz ranijih vremena najveći problem je „unutrašnji neprijatelj“, zaključuje Branko Tekić u izjavi za B92.