Zlatna tradicija ili loša navika?

Generacije su odrastale uz duele crno-belih i crveno-belih, plakali od sreće i radosti zbog pobeda i poraza, slavili svoje heroje, kudili tragičare, sećali se prošlih i radovali budućim okršajima.

Države su nestajale i nastajale, vođe dolazile i prolazile, ali je "večiti" derbi uvek bio tu. Međutim, da li su današnje generacije nasledile tu večnu tradiciju, ili smo samo svedoci jedne dugotrajne navike?

Da, Partizan i Zvezda i dalje dominiraju našim fudbalom i međusobno se bore za tron, ali da li se današnji derbi može smatrati fudbalskom romantikom kao pre 20-30, a posebno pre 40-50 godina?

Nekada se o derbiju brujalo ne danima, nego nedeljama, i to isključivo iz jednog ugla, fudbalskog, a već godinama se o fudbalu kaže tek nekoliko reči, a u centru pažnje su prepucavanja dva tabora o terminima, sudijama i suđenju, dok mediji očekuju nove sukobe na tribinama kako bi im "krvavi" naslovi podigli tiraž, odnosno u današnje tehnološko doba povećali broj "klikova".

Ipak, ono što najviše nedostaje današnjem derbiju su heroji, pravi heroji o kojima se nije pričalo na jednom ili dva derbija, već na pet, deset, petnaest.

Sada, uoči 150. okršaja beogradskih rivala možemo pričati samo o jednom čoveku kojem je derbi u krvi, Saši Iliću. Kada dva tima istrče na stadion Partizana 27. februara, ako Ilić dobije šansu, a nema razloga da je ne dobije iako ima 38 godina, ući će u legendu kao fudbaler sa najviše nastupa u "večitom" derbiju sa 26.

Davno su prošla vremena kada su igrači nosili dres svog kluba više od dve-tri sezone, kada im se cela karijere svodila na Partizan ili Zvezdu, prošla su vremena kada se karijera jednog igrača ogledala upravo u njegovim nastupima u derbijima, kao što je to nekada bio slučaj sa Momčilom Vukotićem, Borom Kostićem, Draganom Džajićem.

Sadašnji "heroji" su tu na jednoj, dve, eventualno tri utakmice, pa već sledeće sezone dolaze novi koji tek uče šta znači igrati derbi. Grešimo li što upravo u tome ne vidimo uzrok očajnih utakmica koje gledamo već godinama, mečeva u kojima jedva da se oseti strast, glad za driblingom, golom, pobedom? A ne zbog (ne)kvaliteta igrača, koji često nije sporan.

Mateja Kežman, Nikola Žigić, Nikola Drinčić, Marko Pantelić, Radosav Petrović, Nenad Milijaš, Almami Moreira, Kleo, Lamin Dijara su igrači koji su u ovom veku bacali navijače u trans golovima u derbijima, ali ti navijači žele novog Marka Valoka, Boru Kostića, Dragana Džajića koji će postizati ne jedan, dva ili tri, nego devet, deset, jedanaest golova najvećem rivalu.

Sada, na svakom novom debiju ne brojimo koliko desetina međusobnih mečeva su igrali neki fudbaleri, već koliko koji tim ima debitanata. Svaka čast tim momcima, nije lako izaći prvi put pred nekoliko desetina hiljada navijača koji priznaju samo jedno, pobedu, i to ne bilo kakvu, nego ubedljivu, treba odigrati dobro pred onima koji će sutra da te zovu na "raport", zaustavljaju na ulici, pa čak i stavljaju pištolj na čelo jer nisi dobro šutnuo loptu.

Možda smo i prestrogi prema tim momcima kada kažemo koliko je derbi bio užasan, nefudbaski, "nikad gori", da je pobedio "manje loš". Upravo to nije tradicija koju je derbi godinama gajio, nema podrške svojim poraženim pulenima kako bi na sledećem dali još više od sebe za taj dres, jer taj verovatno neće biti tu sledeći put.

Upravo to današnji "večiti" derbi više ne čini tradicijom, već navikom, još jednim duelom Partizana i Zvezde koji će možda, a verovatno neće odlučivati šampiona, neće stvoriti besmrtnog heroja čije ime će klinci uzvikivati dok driblaju vršnjake i tresu ogradu iza gola na školskom igralištu, jer nam neće dati ništa o čemu ćemo pričati za pet, deset, petnaest godina. Ma, čak ni za 15 dana.

Biće to još samo jedna recka u istoriji, ništa bitnija od sedećeg duela Partizana i Zvezde sa rivalima iz Novog Sada, Kragujevca, Niša, Subotice, Užica...

Ali dobro, ni ne moramo da gledamo totalni fudbal na terenu, samo da verni ljubitelji ove igre svoje frustracije opet ne počnu da leče na tribinama zbog čega će Žandarmerija i Hitna pomoć imati vanrednu situaciju u svojim redovima.

Eto, to je glavna stvar koju većina ljudi očekuje i uoči novog derbija, što manje razbijenih glava, a ne što više golova.

Da li je to "večiti" derbi?