Federer ponovo kralj Melburna, Bagdatisovo ludilo (2006)

Bagdatis, 20-godišnjak rođen u Paramiti u oblasti Limasol, opčinio je teniski svet u te dve nedelje. Ne samo briljantnom igrom, nego i neverovatnom harizmom kojom je plenio i ’terao’ publiku da ga bodri u skoro svim mečevima. Osim toga, turnir u Melburnu obeležilo je i vrlo bučno navijanje Grka (Bagdatis je iz grčkog dela Kipra), mahom onih koji žive u Australiji. Atmosfera je često bila kao na fudbalskim utakmicama, Bagdatis je gestikulacijama konstatntno održavao komunikaciju sa publikom, a oni su mu odgovrali skandiranjem ili plakatima poput onog „It’s in the BagH“ i sl.

Do sada Bagdatis nije ponovio podvig nalik ovom, iako je bio osmi na svetu i igrao polufinale Vimbldona, ali partije i sve što ga je okruživalo u Melburnu 2006. godine učinilo je da svima ostane u veoma svežem i lepom sećanju.

Kipranin je u prva tri kola eliminisao Gimelstoba, Štepaneka i Gremelmajra, a ’seča’ Top 10 igrača počela je trećim teniserom sveta Endijem Rodikom u osmini finala – 6:4, 1:6, 6:3, 6:4. U četvrtfinalu je pao Ljubičić (osmi na listi) u pet setova, a posle još jednog maratonskog okršaja savladan je i četvrti na svetu David Nalbandijan – 3:6, 5:7, 6:3, 6:4, 6:4.

Meč sa Argentincem bio je najuzbudljiviji na tom Ozi openu - viđena je bitka bez predaha, svaki poen igran je kao najbitniji, a Bagdatis je na kraju slavio posle 3 časa i 27 minuta igre. Kipranin je u drugom setu gubio sa 5:1, nadljudskim naporom došao do 5:5, ali je u prelomnom momentu iskrenuo zglob i prepustio veliku prednost protivniku. Nalbandijan je napravio brejk početkom trećeg seta, ali rasterećeni Bagdatis ponovo čini nemoguće – osvaja treći set, četvrti dobija uz pomoć jednog brejka, a u odlučujućem je dva puta nadoknadio brejk zaostatka i asom zapečatio veličanstvenu pobedu.

Federer je već skoro dve godine vladao tenisom, a u Melburn je došao sa željom da se iskupi za prošlogodišnji poraz u finalu od Marata Safina i da ponovi uspeh iz 2004. godine.

U prve tri runde Švajcarac je izbacio Istomina, Majera i Mirnija, a najozbiljniji posao do finala imao je protiv jednog od retkih tenisera koji je mogao da mu parira raznovrsnošću udaraca – Tomija Hasa. Federer je slavio posle pet setova (6:4, 6:0, 3:6, 4:6, 6:2), zatim je u četvrtfinalu savladao Davidenka u četiri seta, kao i uvek, boljom igrom u ključnim trenucima, a u polufinalu Nikolasa Kifera takođe u četiri seta.

Finalnu borbu bolje je počeo Bagdatis – osvojio je skoro 90% poena kada je ubacio prvi servis i ubitačnim promenama ritma uspevao da ostvari preimućstvo u razmenama sa osnovne linije – 7:5.

U drugom setu Kipranin je napravio brejk i činilo se da bi mogao do nezapamćenog podviga i trijumfa u finalu. Kako je sam rekao na konferenciji za medije, ta pomisao ga je malo uplašila, što je uticalo na igru.

Federer je forsirao slajs u bekhend stranu rivala u nadi da Bagdatis ne može na tako visokom nivou da igra ceo meč. Bio je Federer u pravu, broj neiznuđenih grešaka postepeno se povećavao, a Švajcarac je dobio drugi set takođe sa 7:5, iako je u 12. gemu trećeg seta Kipranin imao 40-0 na svoj servis. Ne bi bilo korektno da ne spomenemo i spornu odluku glavnog sudije, koji je na set lopti preinačio odluku linijskog i dodelio Federeru izjednačenje u setovima.

U trećem setu Bagdatis je bio vidno umoran i iznerviran, a Federer je leteo po terenu i karakteristično lepršavim udarcima uzeo set sa nulom. U drugom gemu četvrtog seta Bagdatisa je uhvatio grč u listu leve noge i bilo je jasno da će Švajcarac, posle godinu dana pauze, ponovo biti kralj Melburna. To se i dogodilo, a Rodžer na dodeli pehara nije mogao da sakrije suze radosnice zbog svoje sedme Gren slem titule.