Albumi koje sam najviše voleo u 2015.

Ova siva godina lagano odlazi u tri lepe, što znači da je vreme da se svode nekakvi računi. Od svih rekapitulacija, najviše volim one muzičke. Već par decenija krajem svakog decembra čitam i pravim liste najlepših albuma iz te godine. Jedina svrha tih aktivnosti je da saznam za neke divne ploče koju sam propustio, odnosno da skrenem pažnju na iste. Upravo zahvaljujući tim godišnjim listama, prvi put sam čuo za neke albume koji su mi važni i sada, mnogo godina od kada sam ih prvi put slušao.

Lista koja je pred vama ne sadrži najbolje albume iz 2015, jer ko god kaže da je njegova lista najbolja, ne zna mnogo o muzici. Ovaj izbor čine ploče koje su bliske mom karakteru, zbog čega sam se baš njima vraćao tokom proteklih 12 meseci.

Znam da će mnogi ovaj izbor okarakteristati kao hipsterski, dok će se drugi pitati gde su ova ili ona ploča. Što se tiče ovog prvog, svako ko ne želi da sazna nešto novo uvek ima neki način kojim se bori protiv nepoznatog. Kada je u pitanju ovo drugo, predlažem da u komentarima ostavite svoju listu i time skrenete pažnju na ovogodišnje albume za koje mislite da vrede.

Inače, celokupnu listu kao i još neke važne ovogodišnje pesme možete preslušati u poslednjem izdanju emisije Gistro FM na linku ispod.

Gistro FM 540 (20/12/2015) The Best of 2015 by Gistropop on Mixcloud

01. Jim O’Rourke – Simple Songs

Džim O’Rurk, kompozitor, aranžer, producent, tekstopisac, pevač i multinstrumentalista iz Čikaga, na privremenom radu u Japanu, već godinama spaja nespojivo. Najmelodičnije pop pesme, eksperimentalna muzika, avangardni džez i elektronika, nigde nisu u takvoj harmoniji kao na njegovim albumima. To se odnosi i na ovogodišnje malo remek-delo “Simple Songs” koje otkrivam i nakon što sam ga preslušao stotinama puta. Džim je detaljista, pa i nije neko iznenađenje što na ovom albumu radio desetak godina.Ono što je još važnije, ta njegova predanost i perfekcionizam su uočljivi u svakoj noti.

Ako vam kliše bilo koje vrste nije blizak, ako istovremeno volite savremeno i tradicionalno, pronalazite umetnost i klasičnoj, ali u pop muzici, ako žudite za albumima koji se otkrivaju dugo i natenane, malo je ploča iz ovogodišnje produkcije koje odgovaraju na te zahteve bolje od “Simple Songs”. Par koraka od savršenstva. 02. Destroyer – Poison Season

Album koji je kao stvoren za vožnju praznim ulicama u tri ujutru. Mada, uz pesmu “Dream Lover” možete komotno juriti auto-putem 120km/h. I to preko dana. Den Bajar je veliki muzičar, a ovim desetim Destroyer albumom, to je ponovo potvrdio. Iskreno sam sumnjao da će prvo izdanje nakon njegovog prošlog remek-dela “Kaputt” biti ovako dobro, ali očigledno nisam imao razlog za sumnju. 03. The Tallest Man On Earth - Dark Bird Is Home

“Dark Bird is Home” je četvrti, ujedno i najlepši album švedskog benda The Tallest Man on Earth. Do sada je bilo jasno da su apsolvirali akustični folk kojim vladao Bob Dilan početkom šezdesetih, a od ove ploče su dokazali da odlično plivaju i u drugim žanrovima. Ako ste voleli prošlogodišnji album grupe The War on Drugs, velike su šanse da vam se dopadne i “Dark Bird is Home”, koji na momente podseća na akustične The War on Drugs trenutke. 04. Richard Hawley – Hollow Meadows

Rišard Holi je jedan od poslednjih romantika u pop muzici. “Hollow Meadows” je album za slušanje sa voljenom osobom, uz zvuke pucketanje vatre iz kamina/peći dok napolju pada sneg, a sobu u kojoj ste vas dvoje goli ispunjava miris kuvanog vina. Ako bih morao da biram jednu pesmu po kojoj ću pamtiti muzičku 2015, to bi bio Ričardov singl “I Still Want You”. 05. Kamasi Washington – The Epic

Kamasi Vašington je saksofonista koji je svirao sa legendama džeza, hip hopa, soula i popa. “The Epic” je poput naziva, vrlo ambiciozna ploča. Reč je o trostrukom albumu koji traje skoro tri sata. Međutim, treba praviti razliku između ambicioznog i preambicioznog. Uprkos dugom trajanju, teško da možemo reći da je sa ove ploče nešto višak. Fri džez, soul, gospel, bluz pa čak i pop šlageri, zajedno čine celinu na koju bi bili ponosno i najveći džez majstori iz šezdesetih. 06. Julia Holter – Have You in My Wilderness

Iako je do sada važila za nekog ko se najbolje snalazi u ambijentalnim vodama, ova devojka iz Los Anđelesa na svom četvrtom albumu šeta se kroz mnoge žanrove. I podjednako joj dobro stoje zarazni pop refreni i eksperimentisanje sa tišinom. Do sada je bila majstor za balade, a od ovog albuma čujemo da joj ni u up-beat pop muzici nema premca. Ovoj ploči sam se vraćao mnogo puta i ne mogu reći da mi je dosta.

07. Low – Ones and Sixes

Tri iz Duluta se ove godine vratio svom izvornom zvuku, kog je pomešao sa elektronikom koju nam je poznata sa Radiohead albuma, na primer. Idealan album za zimu. Što se mene tiče, pesma “Lies” je jedan od najvećih hitova iz ove godine.

08. Dawes - All Your Favorite Bands

Celo leto sam slušao ovaj album. I dalje ga slušam iako je počela zima. Grupa iz Kalifornije svakim novim izdanjem dokazuje koliko napreduje i koliko su im pesme kompleksnije i ozbiljnije. Ako volite Wilco, Television ili Džonatana Vilsona, nemojte propustiti ovaj album.

09. Natalie Prass – Natalie Prass

Debi album za ovu preslatku devojku iz Nešvila, u produkciji Metjua I. Vajta, jedno je od najlepših ovogodišnjih debi izdanja. Iako je ovo moderan pop album koji poštuje tradiciju, mnogo su veće šanse da vam se dopadne ako imate tridesetak godina ili manje, nego ako ste “matorac”. Mada, izuzetaka ima svako pravilo, pa i ovo. “Natalie Prass” je album uz koji možete mrdati kukovima, ali to ne znači da na njemu nema sporih pesama u kojima ćete utpiti svoj bol.

10. Orchestre National de Jazz & Olivier Benoit – Europa: Berlin

Nakon šetnje Parizom od pre par godina, gitarista Oliver Benoa i Orchestre National de Jazz nastavljaju pohod Evropom. Ovog puta im je inspiracija bio Berlin. Malo je ovogodišnjih džez albuma koji na ovakav način mire divlje i pitomo i koji tako dobro voze, i voze, i voze...

11. Giant Sand – Heartbreak Pass

Što se mene tiče, uz “Chore of Enchantment” ovo je najlepši Gant Sand album iz ovog veka, a jedan od tri najdraža iz cele diskografije. Koliko su dobre pesme sa njega, mogli smo se nedavno uveriti i na beogradskom Giant Sand koncertu u Domu omladine.

12. Father John Misty - I Love You, Honeybear

Ko bi rekao da je ovaj talentovani momak donedavno bio muzičar iz pozadine? Upravo je u grupi Fleet Foxes tu ulogu imao bubnjar Džoš Tilmen (aka Father John Misty). Iako je uporedo uredo snimao solo albume, njihov minimalizam je retko dolazio do šireg auditorijuma. To se sve promenilo kada je uzeo pseudonim Father John Misty i snimio fenomenalni “Fear Fun2 pre tri godine, a istim putem je nastasvio i ove. Li Hejzelvud, Brajan Vilson, Nil Jang,Bob Dilan i Skot Voker su sigurno ponosni na ovog momka.

13. Unknown Mortal Orchestra - Multi-Love

Kada je u pitanju elektro pop, nijedan album ove godine nisam slušao kao treće izdanje ovih novozelanđana. Da su uzeli nekog velikog producenta tipa Timbaland, siguran sam da bi se pregledi njihovih pesama na YouTube merili u milionima. No, pitanje je da li bi onda zadržali iskrenost kojom “Multi-love” zrači. Savršena ploča za leto i sve hedonizme koje ovo godišnje doba nosi.

14. Rober Tilly & Wooden Ambulance - Northern Sadness

Ne znam da li će ove zimi biti snega, ali znam da ću do bar prvih prolećnih dana konstantno slušati ovaj nežni album kog krasi melanholija sa severa. Kultni subotički bluzer Robert Tili se udružio sa jednim od najboljih bendova koje naša zemlja ima i snimili su ovaj savršeni album kog se ne bi postideli ni Lambchop.

15. The Paper Kites – Twelvefour

Grupa iz Melburna The Paper Kites je na svom drugom izdanju pokazala da na njih moramo ozbiljno računati u budućnosti. Noć, široki bulevari, leto i grupa Destroyer su mi prve asocijacije na njihovu muziku. Usamljeni klupski pop singl “Electric Indigo” mi je jedna od najdražih ovogodišnjih pesama.

16. Matthew E. White - Fresh Blood

Metju nastavlja tamo gde je stao sa fenomenalnim debi izdanjem “Bnig Inner”. Ovoga puta zvuči još raskošnije, zrelije i sigurnije u sebe. Pored toga što je muzičar, Metju je producent i aranžer, a sudeći po “Fresh Blood” i debi albumu Natali Pras, taj posao obavlja još bolje. Živo me zanima da li je neko ovaj album dostavio Filu Spektoru iza zatvorskih rešetaka i šta on misli o njemu.

17. The Greg Foat Group – The Dancers at the Edge of Time

Grupa iz Londona The Greg Foat Group snimila je najzaraziniju ovogodišnju mešavinu džeza i elektronike. Još jedno izdanje koje bi moglo biti deo vaše “musoc for driving” kompilacije.

18. Noel Gallagher High Flying Birds - Chasing Yesterday

Da su Oasis posle drugog albuma oteli vanzemaljci, bio bih ubeđen da je reč o jednom od najtalentovanijih britanskih pop bendova. Međutim, posle “Morning Glory” jedva da mi se svidela jedna pesma na svakom sledećem albumu. Isto važi i za solo karijeru braće, posebno Liamovu kog ne mogu da podnesem ni na jedan način. Noela takođe ne varim kada priča, ali sa gitarom u ruci i mikrofonom malo je drugačije. Iako mi se prošli Flying Birds album nije svideo, ovaj novi me je skroz osvojio. Ponovo su tu neprskane pop pesme, one koje koketiraju sa elektronikom i džezom i to radi vrlo dobro. Što se mene tiče, ovo je ubedljivo najbolje izdanje nekog Oasis člana posle ploče “Morning Glory”.

19. Sweardriver – I Wasn't Born to Lose You

Britanske shoegaze legende Sweardriver su se nakon 17 godina diskografske pauze trijumfalno vratili 2015. “I Wasn’t Born to Lose You” je album koji odiše istom onom svežinom koja je krasila neka njihova stara izdanja. Singl “Autodidact” je jedna od najzaraznijih ovogodišnjih gitarskih pesama koju sam preslušao verovatno nekoliko hiljada puta.

20. Stray Dogg - Come Along Wind

Volim kada muzičar promeni utabani put kojim hoda. Još više volim kada to uradi sa stilom. Upravo je to slučaj sa trećim albumom beogradskog benda Stray Dogg. Možda su oni do sada bili simbol žanra kog znamo kao amerikana, ali nakon “Come Along Wind” biće vam teško da ih strpate samo u jednu fioku. Voleo sam i njihova prva dva albuma, ali ovaj treći mi je za sada najdraži. Već sad jedva čekam četvrti.