AI: Ispitati odgovornost oficira HR

Ova organizacija navodi da je "hapšenje petorice osumnjičenih za ratni zločin počinjen u septembru 1993. protiv srpskih civila i ratnih zarobljenika u Medačkom džepu, odnosno selima kod Gospića korak u pravom smeru kad je u pitanju istraga svih ratnih zločina, ali nužno je istražiti i komandnu odgovornost visokorangiranih oficira u toj operaciji".

Po rečima Nikol Dakvort, direktorke programa AI za Evropu i srednju Aziju, iako su ta hapšenja važan korak prema ostvarivanju pravde za žrtve rata od 1991. do 1995. nijedan od uhapšenih 1. marta 2012. nije bio visok vojni oficir.

"U javnosti je dovoljno podataka da se sada otvori istraga", naglasila je u saopštenju Dakvortova.

Za vreme vojne operacije u Medačkom džepu hrvatske vojne i policijske snage napale su veći broj srpskih sela, pri čemu je po procenama UN pobijeno više od stotinu Srba, a mnogo je osoba mučeno i silovano, piše AI.

Prema hrvatskim podacima, na području Medačkog džepa od 9. do 17. septembra 1993, kada su se hrvatske snage povukle i područje predale snagama UN, ubijena su 23 srpska civila i pet zarobljenih vojnika, a uništeno je 300 građevina.

Navladine organizacije u Hrvatskoj godinama ističu da u optužnicu nisu uvrštena imena još desetak civila koje su mahom poubijali pripadnici specijalne policije.

Operacijom su komandovali tadašnji načelnik glavnog štaba Hrvatske Janko Bobetko, koji je umro krajem aprila 2003. i koga je Haški sud optužio za zločin, ali mu tadašnji premijer Ivica Račan nije uručio optužnicu.

AI ističe da je uz Bobetka komandovao i admiral Davor Domazet-Lošo.

"Hrvatske vlasti dosad nisu istražile tvrdnje o komandnoj odgovornosti zapovednika te vojne operacije, Janka Bobetka koji je tada bio načelnik glavnog štaba i generala (treba admirala) Davora Domazeta Loše", piše AI.

Godine 2008. zagrebački županijski sud vodio je procese protiv generala Rahima Ademija i generala Mirka Norca u vezi sa zločinima koji su po međunarodnom pravu počinjeni u operaciji u Medačkom džepu, pri čemu su dvojica generala optužena za komandnu odgovornost u toj operaciji, kaže se u izveštaju.

Tokom postupka ustanovljeno je da je u toj operaciji postojala paralelna linija komandovanja, a u presudi je sud zaključio da je glavnokomandujući u operaciji bio Bobetko koji je imenovao Domazeta-Lošu svojim emisarom na terenu.

Kao posledica toga, komandna odgovornost Rahima Ademija, zvaničnog zapovednika te operacije na terenu, bila je znatno smanjena ulogom Davora Domazeta-Loše.

Sud je ustanovio da je Lošo komandovao operacijom, pa je na osnovu toga sudsko veće oslobodilo Ademija i komandnu odgovornost za operaciju pripisalo Davoru Domazetu-Loši na terenu i generalu Janku Bobetku kao glavnokomandujućem hrvatske vojske.

"I pored toga, državni tužilac još nije otvorio istragu o komandnoj odgovornosti Davora Domazeta-Loše za te zločine", navodi se u izveštaju AI.

Dakvortova ističe da niko ne bi smeo da bude iznad zakona.

"Hrvatske vlasti po međunarodnom pravu imaju obavezu da istraže, a ako se nađe dovoljno dokaza, i da procesuiraju slučajeve ratnih zločina koje su navodno počinili visoki vojni i politički zvaničnici u Hrvatskoj", navodi se u izveštaju AI.

Davor Domazet-Lošo ne bi smeo da bude izuzetak, naglašava Dakvortova i podseća da su vlasti u Zagrebu poslednjih godinu dana preduzele neke mere u cilju delotvornije borbe protiv nekažnjivosti za ratne zločine.

"Sad je vreme da preduzmu sledeći korak i u potpunosti ih primene, profesionalno i pravovremeno", ističe ona.

Zbog sumnje da su počinili ratne zločine u Medačkom džepu u četvrtak su uhapšena petorica bivših pripadnika Devete gardijske brigade "Vukovi" kojom je komandovao Norac, a nakon saslušanja u petak na zagrebačkom tužilaštvu na slobodu su puštena trojica.

Po mesec dana istražnog protvora dobili su Josip Krmpotić, tadašnji komandir izviđačke čete, i jednog od komandira u toj četi Velibor Šolaja.