Uginuo Arčibald, najvoljenija svinja u regionu

Foto: Oregon Department of Agriculture/ Flickr.com

Arči je poslednje godine života proveo u osiječkom azilu za pse Udruženja Pobeda, a volonteri kažu da ih sada teši činjenica da je Arči za razliku od svoje braće i sestara bar imao život.

U azil je stigao kao hrana za pse, pre dve godine, ali su se volonteri sažalili na njega i počeli da o njemu brinu kao i o drugim stanovnicima azila.

Pre dve godine, negde u avgustu volonteri osiječkog azila Udruženja Pobeda, primili su neobičan poziv. Osoba koja drži farmu svinja, sa druge strane telefonske linije, rekla je da mogu da dođu i uzmu jednu od tamošnjih svinja. Naime, neće da jede i druge svinje je gaze jer ne može da se uspravi na noge. Osoba je čak i preporučila volonterima da je zakolju kako bi dobili 50 kilograma mesa kojim bi mogli da nahrane pse. Naravno, volonteri su uradili nešto potpuno drugačije...

Hitrom akcijom volonteri su obezbedili sve što je jednoj svinji potrebno za život i otišli na farmu da je preuzmu. Arčibald, od milošte Arči, kako su kasnije nazvali prasca, u roku od dva dana našao se u osiječkom azilu, gde je do pre dva dana živeo sa još 200 pasa. “Nemate pojma koliko malo mu je vremena trebalo da nas zavoli. Nemate pojma koliko je nama, još manje, trebalo za isto…”, napisali su pre volonteri na Facebook stranici azila.

Arčijeve noge bile su premale za njegovo ogromno telo, što je posledica genetskog inženjeringa svinja kako bi imale što više mesa. Volonteri su na Facebooku objasnili u kakvom je stanju bio.

“Kada smo pitali koliko svinje njegove rase žive, rekli su nam - do klanja.On je živeo dve godine i 10 meseci. Umro je okružen prijateljima, u kućici napravljenoj samo za njega, na mekanom sunđeru, pokriven ćebetom. Poslednja tri meseca stanje sa nogama se pogoršalo. Kontaktirali smo sve moguće veterinare u Hrvatskoj, malo je bilo za očekivati da puno toga znaju o lečenju svinja… Dobijao je terapije (bio je verovatno jedina svinja u ovoj zemlji kojoj je napravljen RTG), imali smo boljih i lošijih dana. Za vreme onih boljih naučili smo kako da ga podignemo i pomognemo mu da se osloni na noge. Bilo je dana kada je i po dva sata mogao sam biti na nogama, bilo je dana kada je hodao uz našu pomoć i onda su došli dani kada uopšte više nije mogao da hoda. Počeo je da odbija hranu. Pokušavali smo da ga namamimo najdražom hranom, ali Arči je počeo da odustaje puno pre nas. Dala bih sve na svetu da jednom sretnem nekog drugog srećnog Arčija. Srećnog, jer bi svet postao lepši i bolji. Svet u kojem ljudi ne jedu svinje. Hvala ti Arči što si bio deo naše azilske porodice”, napisali su oni. . . Izvor: Zivotinje.rs