Koji su osnovni pseći zadaci?

Čuvanje kuće

Vrlo je verovatno da je čuvanje ljudskih nastambi bilo jedan od prvih zadataka dodeljenih psima. Štenad pripitomljenih vukova odmalena su smatrala ljude koji su ih odgajali svojim čoporom. Zahvaljujući izvanrednom sluhu i njuhu i boljem perifernom vidu bili su u stanju da upozore svoje ljude kada im zapreti opasnost od grabljivih zveri ili drugih ljudi. Sposobnost pasa da štite nas i naš dom i dan-danas je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih ih držimo. Upitani zbog čega imaju psa, vlasnici pasa u više od sedamdeset pet posto slučajeva navode kao jedan od odgovora i zaštitu svoje bezbednosti, što je vidljivo i po vrstama psa koje su ostale omiljene sve do sada. Nemački ovčar, najbrojniji pas na svetu, divan je drugar, ali je njegova prvenstvena uloga bila i ostala da nas čuva i brani.

Čvanje stoke

Pas koji je odmalena podizan uz ljude braniće svoju ljudsku porodicu, a onaj koji je odgajan uz stoku štitiće stado. Još u drevna vremena odgajeni su za čuvanje stoke ogromni mastifi. Od Tibeta pa sve do Španije, posebno u planinskim oblastima gde postoji opasnost od vukova i medveda, štenci su gajeni da budu ne samo straža, nego i neustrašivi borci koji će napasti nasrtljivce, pa bile to druge životinje ili nepoznati ljudi.

Dalekovidi lovci

Genetičari su nam pokazali da su rase dalekovidih hrtova, kao što su na primer avganistanski ili persijski, zaista prastare, što se u potpunosti slaže s našom pretpostavkom o sledećem po redu poslu za pse: pomaganju u lovu. U ovoj ulozi psi koji su se združili s ljudima pratili bi od svoje volje ljude kada pođu iz svojih staništa u lov na meso. S mnogo boljim čulima i znatno brži od ljudi, pružali su znatnu pomoć u otkrivanju i hvatanju lovine. To je sve do pronalaska puške bio vrlo važan zadatak pasa. Brzi psi tipa hrta odgajeni su u Kini, na Tibetu, u Indiji, Avganistanu i Rusiji, pa dalje preko Arabije do evropskih zemalja kao što su Mađarska, Poljska, Francuska, Španija i Britanija. Njihovi potomci, različite današnje vrste hrtova, još uvek se koriste u lovu na zečeve, ali češće za trke pasa.

Da služi i brani

Ni dan-danas nema boljeg načina da odvratite provalnike, kojima je neophodno da ostanu u potaji, nego da imate čuvara koji će glasno lajati. Ovaj razjareni nemački ovčar oteraće svakoga ko namerava da prestupi na njegovu teritoriju.

Lov po mirisu

Psima je vrlo rano dodeljen i zadatak da love divljač po mirisu, ali je ljudima trebalo nešto više vremena da dokuče kako da u ovom pogledu pojačaju urođene pseće sposobnosti. Tek kada su ljudi shvatili kako da selekcionišu pse da bi dobili kratkonoge rase tragača, psi su u ovoj ulozi doživeli puni uspeh. Redukcija dužine kostiju smanjuje brzinu trka, pa zato u zemljama kao što su Indija i Arabija, gde se lovilo na konjima, i to na velikim prostranstvima, kratkonoge rase nikada nisu razvijene. Teški i spori, kratkonogi tragači najkorisniji su u planinama i šumovitim oblastima Evrope, gde je u lov moguće ići jedino peške.

Lovac u srcu

Dok su naši preci razvijali pse tako da što bolje odgovore raznovrsnim korisnim ulogama, danas se psi većinom gaje da bi što bolje zadovoljili utvrđene standarde rase. Jorkširski terijer, na primer, bio je prvobitno snažan i darovit lovac na pacove. Oko 1950. godine jorkširci su težili oko osam kilograma i, u nedostatku pacova, uspešno su lovili tvorove, bodljikavu prasad i bizamske pacove. Standardi rase i modni trendovi danas zahtevaju od jorkširaca dugu svilenkastu dlaku i što sitniji rast. Pa ipak, ispod te pomodarske spoljašnjosti ovaj pobednik na izložbi pasa u srcu i po instinktima i dalje je pacolovac i utamanjivač štetočina.

Vrhunski vid i brzina

Izduženi, vitki, mišićavi hrtovi kao što su ovi veliki engleski hrtovi mogu da stignu i najbrže divlje životinje. Najveća izmerena brzina velikog engleskog hrta premašila je 66 km/h. U trkama hrtova kao mamac se pušta mehanički zec umesto pravog, koga su ovi trkači stvoreni da love.

JaseCurtis/Flickr.com

Mali korak za psa

Selektivnim odgajanjem kojim su kod baseta dobijene kratke noge stvoren je vrsni tragač za zečevima, čiji je korak usklađen s korakom ljudi koji u lov idu peške. Obešene baršunaste uši takođe pomažu basetu da pronađe miris divljači.

Uloge se razvijaju

Osim za čuvanje stoke, psi su korišteni i da bi se stada oterala na nove pašnjake. Te veštine su vremenom usavršene do nivoa prikazivanog početkom XX veka na pravim sportskim takmičenjima pasa, omiljenim i danas.

U lovu su, posle izuma puške, bile potrebne nove pseće veštine – ukazivanje na položaj divljači, donošenje odstreljene lovine – pa su u ove svrhe razvijene mnoge nove rase.

Klasifikovanje rasa

Kako su određene fizičke crte razvijane kod pojedinih vrsta pasa da bi pomogle u obavljanju posla, tako su se prema tim usavršenim sposobnostima razvijale i razne „klase“ pasa. U vreme nastanka kinoloških klubova pre otprilike sto pedeset godina klasifikacija rasa prikazivala je svrhe držanj pasa iz tog razdoblja. Prvi je bio Britanski kinološki savez, koji je rase klasifikovao uglavnom pragmatično, na tragače, pastirske pse, lovačke pse uvežbane da donose ubijenu i ranjenu divljač, radne pse odgajene za čuvanje i odbranu i terijere, za lov na pacove i druge štetočine. Pošto su mnogi psi ostali izostavljeni iz ovih klasa, dodate su još dve kategorije: minijaturni psi, klasifikovani dakle po veličini a ne po radnim sposobnostima, i korisni psi, među koje su smešane razne prekrasne rase, uglavnom sve nebritanskog porekla, oko kojih selektori nisu mogli da se dogovore gde bi trebalo da ih svrstaju.

Američki kinološki savez ponašao se podjednako proizvoljno. Tragače, ovčare, lovne i radne pse, terijere i minijaturne pse razvrstao je kao i britanski kinolozi, ali je ostale – krajnje pristrasno – klasifikovao kao nelovačke pse. Međunarodna kinološka federacija, koja se razvila u Evropi, proširila je klasifikaciju rasa da bi preciznije odgovarala praktičnim zadacima pasa na: ovčarske i pse goniče stoke; molohe (pse tipa mastifa), pinčere, šnaucere i švajcarske pse; terijere; jazavičare; špiceve i primitivne (prvobitne) rase; tragače po njuhu, krvoslednike i srodne rase; ptičare; retrivere, cunjavce i pse za vodu; pse za pratnju i razonodu; i hrtove. Ovaj spisak zaista jeste sveobuhvatniji i obraća pažnju i na minijaturne psiće za pratnju, ali još uvek ne odražava u potpunosti raznovrsnost uloga koje smo dodelili psima.

Teranje stada na pijacu

Stoku je povremeno neophodno oterati s jednog pašnjaka na drugi, a na kraju i na stočnu pijacu ili do mesta s kog će biti prevezena na tržište. Ovaj australijski kelpi tera stado ovaca i ne dozvoljava nijednoj da odluta.

Zadaci bez kojih su ostali

Nekada je mnogo korištena čista pseća snaga – tako je u Evropi bilo uobičajeno da psi okreću ražanj na kome se peče meso. U nekim delovima Severne Amerike domorodački narodi koristili su pse za vuču tereta, a za arktička plemena nordijski špicevi bili su, naravno, nezamenljivi u vuči saonica i to je bio njihov životno važan posao sve dok oko 1970. u njihovu postojbinu nisu stigle motorizovane saone. Ponegde, u planinskim podnebljima gde su noći izuzetno hladne, bezdlaki psi služili su kao živi termofori.

Nesrećne uloge

Dve od najranijih uloga psa nažalost postoje još uvek. U Kini, Koreji, na Filipinima i na drugim mestima psi služe kao hrana. Takođe, u mnogim zemljama širom sveta, psi se međusobno bore radi naše razonode, u južnoj Aziji ih teraju na borbu protiv medveda, a ponegde ih pretvaraju i u zastrašujuće ratnike koji napadaju ljude.

Psi za jelo

Tužna je činjenica da se u svetu godišnje pojedu milioni pasa, ali to nije nikakav običaj nastao u novije vreme. Domorodački narodi Meksika nekada su gajili pse kao domaću stoku, hraneći ih prosom, da bi ih na kraju pojeli. Na celom Dalekom istoku ljudi jedu pse iz kulturoloških razloga, često u ubeđenju da će time popraviti svoje seksualne sposobnosti. Tezge na kojima se prodaje pseće meso, kao što je ova u Vijetnamu, uobičajen su prizor u tom delu sveta. Međunarodne organizacije za zaštitu životinja pružaju podršku edukativnim programima čiji je cilj da se okonča ova strašna praksa.

Gajeni za borbu

Rase namenski odgajane za borbu, kao što su argentinski mastif (dogo argentino) ili američki pit bulterijer, postoje na svim kontinentima. Ovaj japanski tosa u svečanoj opremi reprezentativni je primerak borbenog psa, mada je trenutno upravo osvojio nagradu za lepotu umesto za pobedu u borbi. Kontroverzni običaj priređivanja borbi pasa još uvek opstaje širom sveta.

g'pa bill/Flickr.com

Dobrodošli zimi

U Meksiku, Peruu, Kini, pa čak možda i u planinskim predelima Afrike, bezdlaki psi kao što je ovaj kineski ćubasti pas služe svojim gospodaricama kao termofori i greju ih u hladnim zimskim noćima.

Izmenjena uloga

Mada i danas ima mnogo pasa koji igraju svoje prvobitne, praktično korisne uloge, još je više onih koji su se rado prilagodili novorazvijenim zahtevima postavljenim pred njih i postali naši pouzdani prijatelji u kojima pronalazimo ispunjenje svojih psiholoških i društvenih potreba.

Ljubimac ili parazit?

O psima je iznesena i tvrdnja da su vrhunski paraziti, da su razvili ponašanje koje im omogućuje da parazitiraju na našoj biološkoj potrebi da gajimo i negujemo. U izvesnom smislu, to je istina. Za izvanredno kratko vreme mi smo prešli od relativno malih zajednica u kojima su tri pokolenja živela zajedno do ovog današnjeg stanja prvenstveno urbane vrste, čiji pripadnici često žive vrlo daleko i od svojih roditelja i od svoje dece. Kroz sve te burne promene psi su nam bili na raspolaganju, puni dobre volje, da nam pruže stalno društvo i osećanje zajedništva.

Pas nam je uvek tu

Iza očigledno korisnih uloga – pomoći hendikepiranima, na primer, ili učestvovanja u potrazi za izgubljenim i nestalima – postoje i mnogi manje otvoreni zahtevi koje postavljamo našim psima. Ljudi se ne razlikuju od drugih vrsta inteligentnih životinja – prija nam bliskost. Godi nam stabilnost. Zabrinjavaju nas promene i nepoznato. Svet se menja brže nego ikada pre u povesti naše vrste. Iskrsavaju nove opasnosti. Svi doživljavamo konflikte. Poverenje među susedima neizvesno je u našem modernom, urbanom društvu. Iz svih tih neizvesnosti i kolebanja izdiže se naš prijatelj nevinog pogleda, iskren, jednostavan, pouzdan, večno dete, kome smo jedino mi važni i koji je spreman da sve radi s nama. Može biti, zaista, da je to jedan uspešan parazitizam, ali u tom slučaju to je parazit koji nam je potreban kao nikad pre.

Doživotni prijatelji

Evo jednog border kolija koji uživa u igri s članom svoje ljudske porodice koji mu je najsličniji. Razlikuju se, međutim, po tome što će njegov mali drugar odrasti u odgovornog zrelog čoveka. Psi nikad ne odrastu, u svojoj glavi uvek ostaju mladunci.

Razlozi za radost

Zašto držimo pse? „Navode nas na osmeh. Nateraju nas da se smejemo“, kažu mnogi ljudi. Možda smo ih uzeli „zbog dece“, ili da „čuvaju kuću“, ali njihova sposobnost za radovanje – a ovaj labrador dole savršeno personifikuje to svojstvo – jedan je vrlo duboki razlog što je naš odnos s njima tako uspešan. Dovoljno je da samo posmatrate radosnog psa pa da vam se aktiviraju hemijske promene u mozgu koje podižu raspoloženje i uspostavljaju pozitivan način razmišljanja.

Najbolji ortaci

Bilo da ste pošli na planinarenje sa svojim labradorom ili da se prošetate po gradu sa svojim zapadnoškotskim belim terijerom, pas bezrezervno učestvuje u svemu što radite.

Tekst je preuzet ilustrovanog vodiča "Psi" dr Brusa Fogla, objavljenog u izdanju Lagune.

U knjizi saznajte i sve o rasama pasa, o dobroj ishrani i higijeni za vašeg psa, ali i o prevenciji bolesti.

Saznajte kako da pripremite kuću ili stan za dolazak psa i kako da ovladate osnovama dresure koja je neophodna ako hoćete da sa svojim psom imate odnos koji će vam donositi obostrano zadovoljstvo.