Crnka - maca sa ljudskim pogledom

Crnka se prvi put pojavila u našem kraju leta 2013. godine. Vraćala sam se s puta kada sam pred ulazom spazila jednu mršavu i krhku macu. Obratila sam joj se a ona je pokušala da odgovori mjaukom međutim glasa nije bilo – bila je iznemogla. Nahranili smo je i ona nam je to zauvek zapamtila.

Shvatila je da tu ima neko kome je stalo do nje i rešila da u našem bloku "svije gnezdo" i pokuša da se odomaći. I nije joj loše išlo. Iako sitna, postala je glavna cica u kraju. Slušali su je stariji mačori a i domaća i mnogo starija, mačka iz susednog ulaza, Žujka sa kojom se ubrzo sprijateljila.

Mic po mic, zbog svog karaktera postala je omiljena mačka u našem kraju. Svi su voleli da je nahrane, možda zbog tog nenapadnog i dobrog karaktera koji je posedovala. Pogledom je pokazivala zahvalnost za hranu i nikada nije mjaukala i napadala da joj se nešto da.

Poslednjih godinu dana, Crnka me je svakog jutra pratila do posla. U povatku bi me čekala na starom mestu da je pomazim, da hoda uz mene ili ako stanem da popričam sa komšijama, ona bi sela pored i nemo gledala.

Nestajala je u trenucima kada bi se omacila ali se opet pojavljivala posle nekoliko dana, i to su jedini trenuci kada je htela da pije mleko. Ideja je bila sterilisati je ali dugo nismo mogli da uđemo u trag tome kada je završila sa dojenjem mačića, (vešto ih je skrivala) pošto su nam veterinari rekli da ako je sterilišemo dok su mačići mali i ne mogu sami da se hrane već sisaju – oni će umreti.

Bilo je praktično nemoguće uhvatiti je "između trudnoća". Međutim u junu ove godine smo saznali kako joj je neko iz komšiluka našao tek rođene mačiće i bacio ih (da, žive) u kontejner. Pošto sistemsko rešenje za ovakve probleme kod nas ne postoji, rešili smo da platimo sterilizaciju i spasimo je daljih muka i patnje.

Odveli smo je u VHB društvo na sterilizaciju, jedino gde za ulične mace dobijate popust i gde ih oni zadržavaju do skidanja konaca. Iskreno, bila sam u strahu da će nas zamrzeti jer, iako podržavam sterilizaciju kako uličnih, tako i mačaka koje su kućni ljubimci, i dalje imam "tu trunku" sumnje.

Kada smo posle sedam dana otišli da je pokupimo, ona se neizmerno obradovala. Okretala se u transporteru, mjaukala i, u znak pozdrava, pružala šapice. Veterinari su nam rekli da je ona maca sa neverovatno dobrim karakterom i da je generalno takva njena rasa tzv. „pirgavih maca“.

Primila je godišnju vakcinu protiv mačjih bolesti, očišćena je od buva i parazita. Bila je spremna za udomljavanje. Bilo mi je žao što nisam mogla odmah da joj pružim dom, jer već imam mačka u veoma malom stanu u kome živi moja porodica. Mislila sam, okej kada joj nađem dom, nosim je na kupanje i to je to.

Crnka se inače savršeno slaže sa mačkama. Sa psima – nikako. Navodno je jedan pas, kada je došla u naš kraj napao i bacio preko haube automobila. Ona je, obzirom na to da je sitna mačka, iako ima malo više od godinu dana, shvatila da su psi njeni neprijatelji i odlučila da će u budućnosti da iskoristi svoje mali ali oštre kandže i napadne prva. Uvek. To je i radila što je bilo loše posebno sa psima koji su pitomi i vole mace.

Pre nekoliko nedelja, u susret su joj išli ogromni vlasnički psi koje je ona videla kao pretnju. Prišla je i krenula da ih tuče šapicama, međutim shvatila je da je, ako nikako drugačije, onda brojčano nadjačana.

U pokušaju da pobegne, udarila su je kola. Tako kažu komšije.

Našla sam je 24 sata nakon toga i odvela kod veterinara, koji su je snimili i rekli da je karlica na jednom mestu slomljena. Nije bilo nikakvih unutarnjih povreda, temperatura je bila blago povišena najviše zbog toga što ceo jedan dan nije jela i pila već se krila ispod automobila.

Crnka je provela u veterinarskoj ordinaciji šest dana. Veterinari su rekli da nema potrebe za operacijom i da je povreda mala. Kada smo je doveli, pod jakim bolovima nije mjauknula. Pokazala je da je borac i prema rečima veterinara, dve nedelje je bilo potrebno da Crnka bude kao nova ali mora da leži i odmara. Izgleda da je sama činjenica da je sitna i mršava pomogla i na neki način ublažila pad.

Tako se Crnka sada odmara kod divnih ljudi, dve nedelje ističu krajem ove, u jednoj sobi dok su u drugoj papagaj i ribice. Oni ne mogu da je zadrže i Crnka traži stalan dom. Nekoga ko će je redovno hraniti, ko neće imati pse i nekoga kome će ona pružiti mnogo ljubavi.

Prvih nekoliko sati, prema savetu veterinara bila je zatvorena u transporteru a onda je jedna baka Anđelija odlučila da joj otvori vrata i pusti je da nekada izađe i prošeta. Ona je sve shvatila. Izađe da protegli levu nožicu, ode u toalet i jede. Vrati se u transporter jer je tamo, za sada, njen dom. Teta Nataša joj vezuje crvene mašne da je ulepša a osmogodišnji Božidar je svakodnevno pita za zdravlje i pomazi.

Ova dobra duša čeka da je prepozna druga dobra duša. Dobre duše, javite se...