Salman Ruždi: Ne bojim se smrti

"U suštini tu je reč samo o jednom svešteniku u Iranu koji želi da dospe u glavne vesti", kazao je britanski književnik indijskog porekla na promociji svojih memoara u izdavačkoj kući Barns end Nobl (Barnes & Noble) u Njujorku.

Promociji je prisustvovalo oko 400 ljudi, među kojima su mnogi bili deca kada je Ajatolah Homeini 1989. izrekao fatvu Ruždiju zbog romana "Satanski stihovi" koji je u Iranu ocenjen kao bogohulan.

Iranska vlada u međuvremenu se distancirala od Homeinijevog dekreta, ali je otpor Iranaca prema Ruždiju i dalje prisutan.

Jedan zvaničnik iranske verske fondacije kojom rukovodi Ajatolah Hasen Sanei povećao je nagradu za Ruždija sa 2,8 miliona na 3,3 miliona dolara, posle nedavnih protesta zbog antiislamskog filma koji je podstakao nerede i demonstracije širom Bliskog istoka.

Ipak Ruždi, koji je odlomak iz spornog filma nazvao "najgorim videom na Jutjubu", kaže da Sanei odavno nudi nagradu za njegovu i glavu i da ga malo ko shvata ozbiljno.

Ruždi je rekao i da je ta pretnja samo nova posledica "industrije besa" i dodao da "nema nikakvog dokaza" da ona ikoga zanima.

Ruždi je svoje memoare "Džozef Anton" predstavio uz skromne mere obezbeđenja.

Memoari su priča sa srećnim krajem, kazao je Ruždi i dodao da bi tu priču, ipak, ponovo proživeo samo na papiru. "Džozef Anton" prati događaje u njegovom životu i karijeri, od nagle popularnosti početkom 1980-ih godina zahvaljujući romanu "Deca ponoći", do fatve zbog "Satanskih stihova".

Knjiga je dobila naziv po pseudonimu koji je Ruždi koristio dok se skrivao. Anton je inspirisan Antonom Čehovim, "pesnikom usamljenosti", a Džozef Džozefom Konradom, autorom rečenice po kojoj je Ruždi, kako kaže, pokušao da živi - "Moram da živim dok ne umrem".