Josipa Lisac: Ja hoću pjevat!

Muzička zvezda bivše Jugoslavije kaže da nije bilo moguće sažeti sve dobro samo u dva sata, a u intervju našoj Neveni Madžarević tvrdi da su se nekada pažljivije stvarale pevačke zvezde, ali da ipak ima nade za muziku našeg regiona.

Kako izgleda i da li je uopšte moguće objediniti na jednom koncertu sve pesme koje su nastale poslednje četiri decenije?
Nije moguće, uvijek neka uđe neka ispadne.

Kako birate?
Nekako uvijek ideš, vodiš se prije svega svojim ukusom, razmišljanjima, a s obzirom na to da je meni sve drago što se stvara, onda ipak pomisliš šta bi se dogodilo kada ovo ne bih izabrala. Šta bi se dogodilo kada ja ne bih izabrala "Ljubav jedne mladosti", šta bi se dogodilo kada ne bih otpjevala "Magla", "Danas sam luda". Pa to bi bili protesti. Uvijek se ide da je kvalitetno, da je atraktivno, ali uvijek se dogodi - a zašto nisi otpjevala ono, ne znam, "Makeup", ili zakaj niste otpjevali "Vjernost"...

Jeste li i dalje strogi prema sebi? Na početku karijere sa osamnaest godina rekli ste sebi da ćete biti strogi i da vam pohvale od bilo koga neće značiti, ali i da vas kritike neće bacati u depresiju. Da li ste ostali pri tome?
To je jedna izuzetno bitna stvar to je jedna filozofija zapravo životna. To je izuzetno teško, jer ti jedan govori ovo, a drugi ti s druge starne govori ovo i ti sad dolaziš u jednu zbunjujuću situaciju, a gde je tvoje mišljenje. Želela sam sve to naučiti, sticati, razvijati tako da ti ne možeš meni reći da sam ja divna, kad ja tu nisam divna. Sad ću ja tebi pokazati kako izgleda kad sam ja divna. To je već borba! Pa valjda ja znam kako izgleda kada je divno, a posle ti možeš reći da to ne valja, ali ja znam da jeste i stojim iza toga. To je izuzetno bitno, strav, imati stav.

Foto: Beta

Je li to teži put? Svi pričaju o tome kako ste vi jedinstvena pojava i u muzičkom i u vizuelnom smislu. Da li je zbog toga bilo teže?
Ma nisam ništa. Normalna sam osoba. To je čudno. Ja sam zapravo normalna osoba i danas u pošasti ovoj gde svako želi nešto, gde svako misli da je to i to. Ti zapravo imaš kičeraj. Javnost i realnost je u stvari jedan kičeraj i onda ti dobijaš ovako jednu osobu koja je normalna, koja mora sa 500 ljudi razgovarati. Ja hoću biti doma, ja neću ni sa kim pričati, a svi bi bili po naslovnicama! Ne ja hoću da imam koncert. Ja hoću pjevat!

A svi žele onaj drugi deo slave i svedoci smo hiperprodukcije zvezda.
Bravo, tako je! Naslikavat se, naslikavat! Kakve zvezde?! Pa dobro imaš svoj put, radi na tom putu, napravi od sebe zvezdu ali radi! Dela govore, ne naslovne strane, intervjui itd. Vi ne biste sa mnom razgovarali da nemam neka dela, ali za to je bilo potrebno vreme i to dugotrajno, jedan niz godina. Jesu li se nekada odgovornije stvarale zvezde nego danas?

Imamo hipreprodukciju zvezda, imamo razne televizijske emisije koje proizvode zvezde kratkog daha. Ima li tu kvaliteta?
Ja ne znam zašto? Zašto troše toliku silnu energiju kad se sve to baca u smeće. Pazite, to samo prolazi. Zašto?

Na muzičkoj sceni ovog našeg regiona, da li ima nešto što je vredno pažnje, iz ugla Josipe Lisac?
Ima, ima kako ne. Ali opet treba vremena da ih ti pronađeš, da ih izvučeš, jer od mnoštva drugih oni se ne vide, ali oni će doći i dolaze!