Zakoni u kulturi se ne primenjuju

Na tribini "Kultura izgubljena u zakonima" učestvovali su predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom Trivo Inđić, profesor Pravnog fakulteta Branko Rakić, Predrag Blagojević iz Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva i Maša Vukanović iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Inđić, koji je naglasio da na tribini učestvuje kao sociolog i privatno lice, ocenio je da je loša situacija u kulturi rezultat diskontinuiteta usled čestog menjanja političkih sistema, kao i da su na mestu ministra kulture često ljudi koji nisu dovoljno pripremljeni za taj položaj.

On je postavio pitanje da li je i u kojoj meri moguće i uputno kulturu kao suštinski subverzivnu aktivnost pravno regulisati i ukazao na paradoks da u skupštinskom odboru za kulturu mahom sede ljudi koji se njome ne bave.

Situacija u kulturi je kao i u ostalim segmentima društva. Za kulturu u Srbiji se izdvaja 0,36 odsto bruto društvenog proizvoda što je samo dokaz da se ona ovde doživljava kao marginalna delatnost, rekao je Inđić.

On smatra da država igra na sigurno i podržava samo onu kulturu koja nije kritički nastrojena prema vlasti i da kultura, ako već teži tome da bude kritički nastrojena, možda i ne bi trebalo da žuri da dođe pod kišobran zakona jer će tako izgubiti svoju osnovnu funkciju.

Inđić je ocenio da donošenje zakona nije problem već njihovo sprovođenje i da Srbija mora da prati zakonske regulative Evropske unije ali da je neophodno da istovremeno zaštiti svoj kulturni identitet.

Sa njim se slaže i prof.dr. Branko Rakić koji je na čelu grupe za izradu strategije o nematerijalnom kulturnom nasleđu koju čini tim Pravnog fakulteta koji sarađuje sa Ministarstvom kulture.

Rakić je uporedio kulturu sa hirurgom, a zakonodavstvo sa anesteziologom u hirurškoj sali. Ukoliko pacijent umre, u većini slučajeva to je rezultat greške anesteziologa, rekao je on.

U kulturi, zakonodavac je na drugom mestu što dovodi do toga da većina pravnika traži onda oblasti u kojima će biti glavni i gde će zarađivati novac što ovde nije slučaj, objasnio je Rakić problem zakona u kulturi.

On je rekao da nematerijalno kulturno nasleđe u Srbiji nije zakonski regulisano, ali je ukazao da je to slučaj i u drugim evropskim zemljama i da se sada radi na prvoj fazi, analiziranja potreba u ovoj sferi koja bi trebalo da bude završena do kraja godine.

Rakić je objasnio da je problem sa nematerijalnim kulturnim nasleđem taj što često dolazi do preklapanja ovlašćenja i nadležnosti što usporava ceo rad na strategiji regulisanja ovog segmenta kulture i društva.

Predrag Blagojević iz Ministarstva kulture objasnio je na tribini teškoće sa kojima se sretao od 2009. godine na radu i donošenju zakona iz oblasti kulture.

On je objasnio da su, kada je došao na čelo grupe za rad na zakonima, u Srbiji u opticaju bili zakoni iz 1980-ih.

Kultura je funkcionisala na zakonima iz prošlog veka. Za tri godine rada doneto je šest i u skupštinskoj proceduri je još jedan zakon, što je prilično dobar skor ako se uzme u obzir da do tada 20 i više godina nije bio donet nijedan zakon, rekao je Blagojević.

On je objasnio da je jedan od glavnih problema u donošenju zakona birokratija, odnosno odsustvo svesti kod vladajućih struktura da kultura mora da bude među prioritetima zemlje.

Zbog toga, kaže Blagojević, dešava se da zakon iz kulture mesecima čeka da prođe skupštinski zakonodavni odbor jer pre njega dolaze zakoni iz oblasti zdravlja, obrazovanja i drugih bitnijih oblasti a u odboru radi svega dvoje ili troje ljudi koji fizički ne mogu sve da postignu.

Osim birokratije koja prilično koči donošenje zakona, drugi problem je finansiranje ljudi koji rade na pripremi zakona i koji često rade bez novca, a treći je, kaže on, problem u tome što ljudi u kulturi nisu dovoljno informisani o mogućnostima koji im zakoni nude i načinima finansiranja ili sufinansiranja tako da ne koriste dovoljno fondove EU.

Blagojević je rekao i da je gotov nacrt Stretegije kulturnog razvoja koji obuhvata tri dela - kreativnu industriju, kulturno nasleđe i međuministarsku saradnju ali da se sada čeka neko ko će umeti da sva tri dela objedini u jednu "integralnu" verziju.

On je izrazio nadu da će strategija, koja je trebalo da bude usvojena u martu 2011. godine, biti uskoro gotova i prosleđena daljim institucijama na razmatranje.

Maša Vukanović takođe je ukazala na problem da kulturna javnost ne ume da koristi fondove za finansiranje projekata i predstavila je svoj projekat u kome je poredila prakse i zakone Srbije i pet članica EU i predstavila kulturne prakse, zakone i finansiranja u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Letoniji, Nemačkoj i Sloveniji.