Kreativni grad u Luci Beograd

Teritorija preduzeća Žitomlin na donjem Dorćolu, kao i veliki potez u Luci Beograd, od Čeonih hala, preko Poligona teških tereta do Upravne zgrade Luke, biće od 25. do 29. maja mesto gde će se održati ,,Mikser" festival kreativnosti, i, prema rečima arhitekte Maje Lalić, jedne od osnivača ovog festivala, primer kako Beograd može da izgleda tokom cele godine.

Angažmanom kulturne organizacije „Mikser”, u Beogradu su pored brojnih međunarodnih izložbi i predavanja iz oblasti dizajna i arhitekture proteklih godina organizovana i gostovanja vrhunskih imena u oblasti arhitekture i dizajna, poput Rema Kolhasa, Konstantina Grčića, Karima Rašida, Daniela Libeskinda…

Festival kreativnosti biće jedan od ambicioznijih i kompleksnijih projekata koji se poslednjih godina organizuje u regionu, sa namerom da preduzetnici prepoznaju umetnike, a da umetnici prepoznaju one producente i preduzetnike koji znaju da cene talenat i ideje.

,,Nedelje arhitekture, nedelje dizajna, muzički festivali, debate… sve to postoji u našem gradu, ali ovo je prilika da se ostvare međusobni dodiri, komunikacija, da se domaće stvaralaštvo kontekstualizuje u okviru globalnih kretanja, evaluira i usmeri. Cilj interdisciplinarnog festivala „Mikser” jeste da poveže ljude različitih profesija i sposobnosti, različitih generacija i kulturnih konteksta. Od dizajna, preko muzike do debata i performansa, „Mikser” će obuhvatiti najvitalnije delove globalne kulturne scene – dovesti je u Beograd i suočiti sa najkreativnijim, najpreduzetničkijim segmentom kulturne scene Srbije i regiona. Povezivanje umetnika sa misliocima, dizajnera sa izvođačima, preduzetnika sa kreativnim talentima, a sve njih sa kulturnom javnošću – daće novu dinamiku beogradskom kulturnom životu, u kome su mnoge profesije međusobno „ograđene”. „Mikser” će pokazati primere inovativnih formi realizacije zamisli koje često ostaju samo u glavama kreativaca," kaže Maja Lalić.

Mikser festival predstavlja široku platformu, odnosno projekat sa vizijom razvoja Beograda kao regionalnog centra kulture. Prema rečima Maje Lalić, ova manifestacija bazira se na konceptu kreativnog grada čiji se nukleus rađa u industrijskoj zoni beogradske luke, otkrivajući javnosti prostore koji su izgubili svoju nekadašnju funkciju, ali koji pružaju neslućene mogućnosti za inovativno savremeno korišćenje.

,,Ideja o reanimaciji posustalih industrijskih resursa iz perioda socijalizma u kulturne svrhe opsesija je svakog našeg kreativca. Uspešnih svetskih primera kreiranja kulturnih „hub-ova” u bivšim industrijskim kompleksima ima na pretek. ,,Mikser" festival će biti prvi realizovan primer aktivacije objekata našeg industrijskog nasleđa ovako velikih razmera. Nadamo se da će „epicentar” u Luci pozitivno uticati i na razvoj donjeg Dorćola koji je već stekao reputaciju kreativne četvrti i u kojoj ,,Mikser" festival uspostavlja mrežu svojih sekundarnih lokacija, kao što su koncept radnja Supermarket, saloni Kubo i Kompresor, kafei Centrala i Pastis, prodajni saloni mladih srpskih modnih dizajnera," objašnjava Maja Lalić.

O tome koliko je tokom poslednje decenije Beograd redizajniran, naša sagovornica kaže da pod „redizajnom” glavnog grada ne podrazumeva samo njegovo fizičko ulepšavanje.

„Od „upeglanih” fasada mnogo vredniji su mi pomaci u inovativnim sadržajima i novim konceptima, od kulturnih institucija do restorana. Ne raduju me previše uvozni modeli i pojava ’lanaca’ kafea i prodavnica koji čine da glavna ulica u svakom evropskom gradu izgleda isto. Pozdravljam originalne primere domaće kreativnosti i projekte kao što su kulturni centar „Grad” ispod Brankovog mosta, ili koncept radnja Supermarket u čijem sam nastajanju i sama učestvovala. To su mesta koja su osvežila našu kulturnu, restoransku, klupsku ponudu i dostojna su da se nađu u Vodiču kroz Beograd „Njujork tajmsa”, što se i dogodilo”, kaže Maja Lalić.

Na pitanje u kom segmentu dizajna su naši stvaraoci napravili najveći proboj na svetskoj sceni, naša sagovornica odgovara da u gotovo svim granama imamo primere kojima možemo da se dičimo:

Marek Đorđević i Saša Lakić su poznata imena u automobilskoj industriji. Mirko Ilić i Slavimir Stojanović su uzori grafičkih dizajnera i van granica zemlje. Roksanda Ilinčić je samo jedan od naših mnogobrojnih modnih kreatora čije modele objavljuje Vog.

,,Na žalost, taj proboj na svetsko tržište nije iznela naša industrija. Đorđevića nije proslavio „Zastavin” automobil, Roksandu neki domaći modni brend. Ovi pojedinci su se sami odvažili na karijere van zemlje. Retko ćete čuti za svetski podvig našeg dizajna koji potpisuje domaći investitor i proizvođač… Tu leži i problem nekonkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu. Koliko talenata sedi neuposleno, a koliko lošeg dizajna se proizvodi u domaćim fabrikama i radionicama”, ističe Maja Lalić.