Posle zabave

U drami Posle zabave Tatjana Ilić opisuje šta je sve potrebno da Jelena koju je ostavio muž ponovo stane na noge. Kroz predstavu kao kroz akciono istraživanje ona saznaje da joj ne treba novi bogati muž ili ljubavnik već aktiviranje već zaboravljenih potencijala. Na primer, da ne poziva muškarce po inerciji da reše njene probleme već da pokuša nešto da uradi i sama za promenu.

Predstava Posle zabave se bavi pokušajem odrastanja mlađe srednje generacije žena u Srbiji.

Narcizam i lično i socijalno otuđenje likova rediteljka Alisa Stojanović potencira kroz igru na publiku Jelene (Nataša Marković) i Zorane, Jelenine intimne prijateljice (Jelena Ćuruvija-Đurica). Ovakav način igre (kao pred ogledalom) karakterističan za mnoge slovenačke predstave još uvek ne funkcioniše na našim scenama. Razlog – poseban glumački trening i stepenovanje scenske prisutnosti.

Drugi primer mnogo puta viđenog postupka je hod kao po modnoj pisti Zorane i Jelene na početku predstave koji služi samo za pokrivanje teksta. Igra bez emocija likova u predstavi samo asocira na hladnu stilizaciju evropskih predstava. Jednom rečju, probleme scenskih likova doživljavamo kao konstrukciju koja uglavnom ne pokreće imaginaciju ni izvođača ni publike. Alisa Stojanović je nekoliko puta koristila brain storming Jelene sa likovima koji govore svoje ključne replike. Funkcija ovog postupka je da akcentuje Jelenino psihičko previranje i očajničko traženje rešenja u naizgled bezizlaznoj situaciji.

Nataša Marković igra Jelenu kao praznoglavu osobu kojoj je potreban veliki šok da bi počela da reaguje na novi način. Dobro firmirana, šarmantna i sposobna da od dokolice napravi posao Jelena najlošije funkcioniše kao majka. U toj ulozi je odmenjuje koliko može pragmatična kućna pomoćnica Lena, izbeglica iz Bosne (Azra Čengić).

U ulozi ćerke Jelena je doživotno dete u senci majke Cice operske pevačice. Jelenin put do emocije je dug i neizvestan a da li će stići ostaje u domenu spekulacije. Jelena Ćuruvija- Đurica igra elegantnu Zoranu kao ženu koja se zabavlja sa oženjenim muškarcima da bi se manje emotivno upuštala. Naravno, kao po pravilu se suočava sa tim da je samo usamljena zlatna rezerva koja čeka svoj trenutak da uđe na tuđi ljubavni teren.

Milan Čučilović igra Jeleninog muža Sašu kao sredovečnog muškarca koji želi da proživi ostatak života onako kako to on hoće. Za početak Saša se razvodi od Jelene, pronalazi silikonsku devojku i okreće se rekreativnim sportskim aktivnostima da zavara starost.

Najbolju ulogu u predstavi je ostvarila Paulina Manov kao super-organizovana Sonja, Jelenina prijateljica iz detinjstva. Od svog života je napravila pesmu što se odražava u njenom pevnom govoru. Sonjina prerana smrt pokazuje da je njena veselost u razgovoru sa Jelenom bila samo fasada. Ipak, Sonja ima satisfakciju da je uskratila posao Jeleni koju osuđuje zbog propasti svog braka. Pavle Pekić igra naizgled smotanog Petra kao muškarca koji koristi Jelenu da zadovolji svoju erotsku fantaziju i da joj iz čistog hira uskrati pomoć oko otvaranja lokala. Njegov razvod i veza sa Zoranom, Jeleninom prijateljicom pokazuje da kao i Saša prolazi kroz krizu srednjih godina.

Scenograf Darko Nedeljković je osmislio scenski prostor od pravougaonih i kompatibilnih elemenata. Kada Jelena doslovno i simbolički ,,skocka’’ svoj život-scenski prostor na kraju predstave ona pokazuje da je u stanju da se suoči sa novim izazovima. ,,Sutra je novi dan’’ rekla bi Skarlet O’ Hara u filmu Prohujalo sa vihorom. Funkcionalne kostime je kreirala Zora Mojsilović.