PREMIJERE: Upoznajte Dejva

Meet Dave je sjajan film po najmanje dva parametra. Prvo- ne radi se o još jednom uvredljivo-neduhovitom Eddie Murphyjevom projektu (a la Norbit, Dreamgirls, Haunted Mansion, Daddy Day Care ili The Adventures Of Pluto Nash), drugo- “filmovi za decu” često su samo za decu ili nisu uopšte za decu- ovaj film uspeva da prevaziđe i jedan i drugi problem u svoju korist. A sada mi dozvolite da vas upoznam sa Daveom.

Dave je svemirski brod u obliku Davea (igra ga Murphy) koji dolazi na planetu Zemlju sa sićušnom posadom razmeštenom po celom telu, ali sa startrekovskim komandnim mostom u Daveovoj glavi. Mini-vanzemaljci namereli su da iscede iz naših okeana svu so i tako spasu svoju planetu koja ostaje bez pogonskog goriva. Tu misiju treba da omogući kugla veličine loptice za golf koja je na zemlju (i to u Njujork) stigla par nedelja pre njih i završila u akvarijumu malog Josha, čija je mama zgodnjikava Gina (Elizabeth Banks, široj javnosti poznata iz serije Scrubs, Spiderman serijala…), a tata pokojni ratni heroj (I-rak). U ovom spilbergovskom porodičnom setingu likovi se upoznaju na vrlo bizarne, i ništa manje, slepstik načine, dok predvidljivi set ljudskih vrednosti ubrzo počinje da kulja iz njih. Poigravanje sa toplo-hladnim krvotokom (stanovnika) Njujorka traje skoro sve vreme, ali ništa nije prikazano kao sada već klišeizirana postnajnilevenovska ljubaznost Njujorčana ili sumnjivi-su-samo-teroristi strategija gradskih vlasti.

Brian Robbins, čovek koji je svetu ponudio Murphyjev multiplidebakl Norbit, a svima ostalima gadost zvanu Shaggy Dog, nekim čudom dobija novu šansu i koristi je neizbegavajući ono što mora- scenario je pisan po svim zakonima debilne komedije za decu, ali autori su ispoljili neobičnu naivnost u poštovanju istih. I tu na scenu stupa apsolutno fantastični Eddie Murphy koji je, konačno, sa sebe poskidao sve slojeve sala i šminke, zatvorio svoja (zarazno) brbljiva usta i pred nas stao otkrivajući spektakularan talenat za fizičku komediju, bez preterivanja, i dovoljno originalan i dostojan Charlieja Chaplina. Deca će se smejati, jer je smešno, a, mi, odrasli, moraćemo kroz osmeh da pustimo i uzdah iskrenog divljenja.

Meet Dave veoma podseća na groteskno naivne naučno-fantastične komedije osamdesetih poput Inner Space ili Honey, I Shrunk The Kids, ali Robbins lukavo izbegava da fokus komičnog stavi na avanture malih ljudi među ljudskim džinovima, već kontrolisano našu pažnju sve vreme drži na Murphyju. Koji uspeva da u isto vreme bude hladan kao Yul Brynner u Futureworld, ali i iskreno (da ne kažem- srčano) zbunjen kao Chaplin u bilo kom od svojih velikih filmova. Brzina Murphyjevih transformacija iz mašine u čoveka impresionira i da Akademija ima smisla za humor, on bi morao da pokupi makar Nominaciju.

Očekivani, emocionalni sadržaj filma ne gradi se na ideji izgradnje nove, fiktivne porodice u kojoj bi Dave zauzeo ulogu oca koga više nema. Robbinsova emotivna poruka je da su Zemljani super! A to nije nešto što nam naučno-fantastični filmovi u poslednje vreme poručuju tako nedvosmisleno. Upravo zato Robbins tu tezu plasira kroz vizuru drugih, kroz transformaciju hladnih i uniformisanih vanzemaljaca u karikaturaste slike & prilike ljudi. Ljubav je, naravno, ključan sastojak. Možda je vreme da sebe vidimo onako kako nas vide drugi, da bi se sebi opet dopali.

Meet Dave je uz malo (a možda i malo više) scenarističkog rada mogao da postane klasik naučno-fantastične komedije (u rangu sa pomenutim hitovima osamdesetih), ali pitanje je koliko bi kompleksnija radnja ostavila prostora za Murphyjeve akrobacije. Ovako smo dobili barem nešto što je prvoklasno i ne viđa se često.