Dva dana EXIT-a (i previše?)

DAN PRVI: Pipettes – CSS – Beastie Boys
(otvorio se četir’ ’iljade za ulazak- to za ove dežurne moraliste koji uvek brinu da li je kritičarski utisak kompromitovan komforom besplatne konzumacije)

PIPETTES

Mislim da je ideja da ovaj šlager-pop bend bude doveden na Exit obradovala samo Pavla B92 Veljkovića i grupu hardkor fanova okupljenih oko pokreta Indiego (koji je odavno od celovečernje aktivnosti postao celodnevni način života). Što se mene tiče, svuda tokom njihovog nastupa delovalo je da piše „zakrpa!“ krupnim slovima. Ili organizator i mentor glavne scene žele da me ubede da nisu imali 2140837507325010321 bendova koje bi, i sami, radije i pre doveli nego Pipettes. Ukoliko nikada niste voleli Bananaramu, Bangles ili Sugababes onda niste ni imali priliku da upoznate čari prave „ženske postave“. Uniformisane u trikoe koje je Lokica uvaljala nekom londonskom dileru još pre dvadeset godina Pipettes su odsvirale svoj set izduvnih audio gasova koji nekim ljudima izmamljuje osmeh na lice. Što se mene tiče, radi se o podmuklom bojnom otrovu.

CSS

Njima sam se prilično radovao. Ali, kao što će vam svaki srpski, istočno-evropski, pa i brazilski bend to opovrgnuti- improvizacija je, ipak, maksimalno kontrolisana spontanost. U suprotnom, može vam se desiti da od solidne disko-pop-pank atrakcije (na papiru) završite kao nemušti dečiji bend koji, vođen kreativno neartikulisanim impulsima, skakuće po sceni i čini stvari zbog kojih posle kažete „sad su u tim godinama kad...“. CSS su, a tome se nikako od njih nisam nadao, pokazale da nemaju elementarnog potencijala da fokusiraju svoj „stajl over sabstans“ potencijal, već se iz jedne amaterske improvizacije pretaču u drugu. Utisak jedne neprekidne disko mućkalice tek na kraju (sa Let’s Make Love and Listen To Death From Above) izaziva željenu mučninu.

BEASTIE BOYS

Sharon Osbourne je jednom prilikom izjavila, a ja to sa posebnom slašću ponavljam gde god stignem- Beastie BOYS?!! Grow up, for fuck’s sake!!! Što dovoljno efektno i rečito sumira njihov nastup, da ja kojim slučajem želim da iznerviram dobrnonamerne konzumente ovog sajta (naročito one koji i dalje zdušno tragaju za „zlatnim dobom eks-YU kritike“). Međutim, ono što se Boysima mora priznati jeste da daju sve od sebe da pobede godine koje su im se podvukle pod bermude, ma koliko smešno izgledali u tome. Ukoliko smo u nekom trenutku (u periodu Ill Communication albuma) i mogli govoriti o obilato i umesno korištenoj ironiji, sada više i nismo sigurni na čiji račun je vic kome prisustvujemo. BB se pojavljuju u odelima i tokom nastupa praše kao nestašni sestrići Blues Brothersa, u koreografiji koja tek povremeno ume da zavara svoj precizno osmišljeni rasklop. Set lista je takva da koji god da deo njihove karijere volite ili mrzite, nikada nemate dovoljno zaleta da ostvarite svoje namere. Jer taman kada se stvari zalaufaju u hip hop smeru, kreće darkvuddabasti instrumental i mi lagano zapadamo u brazilsku komu, sve dok nas iz nje ne dignu ultra-iritantne deonice BB-hardkora iz koga su se, hvala Bogu, izdigli početkom osamdesetih. Ipak, CSS trebaće decenije da naprave šou poput ovoga. DAN DRUGI: Lauryn Hill – Basement Jaxx – Snoop Dogg

LAURYN HILL

Sadržaj SMS poslat Draganu Ambroziću (mentoru glavne scene) deset minuta nakon početka nastupa Lauryn Hill (koji je, nemojmo ne napomenuti, kasnio samo 45 minuta, što je u slučaju Ms Hill minimum planiranog)- „Samo su Sonic Youth uživo (bili) ovako genijalni. Brate Gago, HVALA!“. Nastup Lauryn Hill na EXIT-u za mene je jedan od najboljih koncerata na kojima sam ikada bio. Sada ću pokušati da vam objasnim zašto bi i vi morali da mislite to isto... Lauryn Hill jedva da je otpevala 5 hitova koji su bili prepoznati u masi (Lost Ones, Ex- Factor, manijakalna obrada Marleyeve Iron Lion Zion i triptih Fugees pesama How Many Mics, Fu-Gee-La i Ready Or Not, zapravo to su stvari koje sam prepoznao...). Ali, huck you ako ste očekivali da će Ms Hill da vam se šlihta sa Killing Me Softly i nabacuje se kao neka fastfood Macy Gray ili nedajbože Joss Stone!!! Lauryn Hill je zver! Njeno prisustvo na sceni je, a tek sada razumem šta znači BITI na sceni, furiozna, grčevita borba sa ritmom, sa zvukom, sa svakom pesmom. Znam, vi sada možete da dezavuišete čitav nastup kao izdrkavanje nadrogirane kvazi-zvezde, ali to nije samo mašenje mete, već bacanje koplja na gol!

Lauryn Hill je pokazala šta znači „biti na sceni“, šta znači proživljavati trenutak u kome se svi nalazimo. Ona nas je iselila iz konteksta publike i koncerta i uselila u jednu grčevitu, energičnu tutnjavu na čijem čelu ona suvereno vlada kao diktator-dirigent. Lauryn Hill je hebeni Prince, hebeni Bob Marley, hebena Tina Turner!!! Koncert počinje najavom da ćemo morati „malo da ubrzamo, jer smo malo kasnili“, ali ne dajte se prevariti Ms Hill izlazi sa scene tačno u minut od predviđenih 75 minuta, iako je to najmanje očigledna stvar. Mnogi su zamerili Lauryn što nije pevala, što je vrebala stihove i onda ih kidala i onako iskidane trpala u usta, ali treba li nam (vam?) bolji primer da je Ms Hill za nas te večeri zaista izvela neke pesme, nekakvu muziku, zvučnu magiju? A muzika je bila opak vudu-fjužn reggaea, dance-halla, hip hopa, soula, afričkog world musica sa preko 10 muzičara na sceni i tri pozamašne tamnopute cure na pratećim vokalima. Odvaljena preko svake mere, Ms Hill se tokom celog nastupa trka sa ritmom, gospodari muzičarima, ubrzava ih i usporava, gospodari muzikom, i ako niste osetili neprijatnost pred tim audio prizorom ja ne znam šta ste tražili tamo. Bes je kuljao sa scene, omamljenost muzikom i ozlojeđenost koznačim, tople rege ritmove cepali su Laurynini krikovi, glas koji puca od prve reči, koji tek povremeno zvuči kao „na pločama“, kao u pesmama kojima nam se upisala u srcespomenar. Gledati Lauryn Hill te večeri za mene je bilo kao posmatrati ogromnog prelepog orla koji se ozbiljno ranjen bori za život okružen lešinarima koji čekaju njegov poslednji trzaj. Nikada neću zaboraviti taj bolesno privlačan osećaj kojim je Ms Hill mamila sa scene.

BASEMENT JAXX

Basement Jaxx su Non Smoking Orchestra house muzike. Ne samo zato što su svom world music house-u dodali i Guča-momenat na poslednjem albumu (što je polaskana Exit publika s oduševljenjem prihvatila), već zato što njihov vašarski pristup stilizovanom klaberskom svetu ima isto dejstvo kao pomenuti orkestar na rokere van Srbije. Obzirom da sam sličnom nastupu prisustvovao pre dve godine na Szigetu za mene ovde nije bilo ničeg novog, sem upadljivog odsustva osećaja za publiku. Iako su BJ kao papagaji pozdravljali Serbiju (ne koliko i Ms Hill), iako su poput disko-čimpanzi skakali scenom, sve vreme sam imao utisak i da bi BJ isto ovako zvučali i izgledali da je sva EXIT publika bila jedan ogroman akvarijum odvojen debelim staklom od scene. Njihov napor da generičku strukturu svog haus-popa koncertno ožive obiljem perkusija i duvačkih instrumenata, kao i solidnom selekcijom gostujućih vokala (dve crnkinje ooogromnih grudi, jedan diziraskalasti MC i tanušna belkinja (a kako bi drugačije?)) zapravo je rezultirao jednim (novim) šematizovanim obrascem koji već posle druge ili treće pesme deluje podjednako jalovo koliko i MC ispred DJ koji vrti ploče.

SNOOP DOGG

Snoop Dogg ima mikrofon na kome u veličini od 10x10cm stoji zlatni 3D ispis njegovog imena. To, ili je pomenuta skalamerija deo njegovog prstena. Ne stigoh da vidim iz 278 reda dok su tri Engleza pokušavala da se popnu na drvo ispred mene (nažalost nisam ostao da vidim i kako su sa njega sišli). Snoop je obučen u jednodelnu pidžamu sa dezenom kakav se nalazi na posteljinama koje možete kupiti u Velikom Gradištu (sticajem okolnosti znam). Sa njim su na sceni još tri MC-ija. Pesme obično traju do refrena. Povremeno se čuje nasnimljeni zvuk repetiranja oružja. Šta još ZAISTA želite da znate o koncertu Snoop ex-Doggy Dogga?

NA SLEDEĆI EXIT TREBA DA IDETE:

• samo ako vam rodbina živi u onoj kući(ci) u šumarku pored mejn stejdža
• samo ako imate britanski pasoš
• ako budu svirali Interpol ili PJ Harvey
• ili Muse
• ako prodajete bilo šta što svetli (u mraku). Ili, makar, kukuruz.
• ako se „cold turkey“ konfrontirate sa osećajem klaustrofobije
• ako imate tri plućna krila
• ako volite da za istu stvar čekate na dva mesta
• ako volite da vam uniformisana lica broje sitninu
• ako mislite da put do „evropske Srbije“ podrazumeva i „hebanje za vizu“

*kada kažem Srbi mislim građani Srbije

**fotografije koje ilustruju tekst nisu napravljene na EXIT-u 2007.