Beck - "Morning Phase"

Malo je muzičara koji kombinuju elektronsku i akustičnu muziku sa takvim uspehom kao što to radi poslednje dve decenije Bek (Beck Hansen). U jednom momentu je ekstrovertan tip skockan po poslednjoj modi za kim uzdišu sve namontirane cice iz kluba u centru grada, dok je u drugom bradonja zaključan u studio u iscepanoj kariranoj košulji, kome je jedino stalo da sav svoj bol pretoči u najdivnije orkestrirane pesme. Rezultati su u oba slučaja ploče koje zvuče čarobno. Uostalom, nije bez razloga magazin Rolling Stone uvrstio njegova dva, stilski potpuno različita, albuma (“Odelay” i “Sea Change”) na listu “500 najboljih albuma svih vremena”.

Iako je od Bekovog poslednjeg zvaničnog izdanja “Modern Guilt” prošlo šest godina, on nikada nije bio zauzetiji. U tom periodu organizovao je seriju džem-sešn svirki pod nazivom “Records Club”: po principu “jedan album za jedan dan”, u saradnji sa muzičarima različitih profila (Fajst, Devendra Banhart, Džejmi Lidel, Turston Mur, članovi grupa MGMT, Wilco, Wolfmother) obradio je antologijske albume Leonarda Koena, grupe Velvet Underground, i Skipa Spensa između ostalih. “Invetivni” novinari iz muzičkog sveta su kumovali tom principu “blog rok”. Bio je kompletan autor i producent gotovo svih pesama na ploči “IRM” koju je snimio zajedno sa Šarlot Gejnzbur, a producirao je i albume Turstona Mura, odnosno Stivena Malkmusa. Pre dve godine je sarađivao i sa čuvenim kompozitorom Filipom Glasom, kada je povodom njegovog 75. rođendana producirao album “Rework Philip Glass Remixed”.

U mnogobrojnim intervjuima koje je dao tokom svih tih projekata u poslednjih šest godina, Bek je pričao kako radi na novom studijskom, pretežno akustičnom albumu. Zbog tog “akustični” taj album je nazvan naslednikom ploče “Sea Change” i pre nego što se pojavio…a konačno se pojavio 21. februara ove godine. Iako Bek tvrdi da “Morning Phase” nije nastavak “Sea Change”, nekoliko činjenica nas tera da ova dva izdanja dovedemo u vezu. Pored onog očiglednog, da su obe ploče akustične, setne i pažljivo orkestrirane, i na jednoj i na drugoj sviraju gotovo isti muzičari, a i ovog puta je tu Bekov tata Dejvid Kembel koji je zadužen za aranžmane i zvuk gudača. Imajući u vidu da je “Sea Change” nastao nakon raspada Bekove dugogodišnje veze, odnosno da je on danas srećno oženjen čovek, jasno je zašto mu se ne porede ove ploče. Međutim,svedoci smo da je svet u kome živimo toliko jadan, da vam uopšte nije potreban raskid veze da biste snimili setnu ploču. Ruku na srce, “Morning Phase” nije baš toliko depresivna kao “Sea Change”, ali jeste skoro isto toliko divna.

U oči, da ne kažem u uši, prvo upadaju pesme srednjeg tempa kao što su “Blue Moon”, “Heart is a Drum” i “Blackbird Chain”. Na pola puta između akustičnog popa grupe The Byrds i baroka kog je gajio Li Hejzelvud, Bek nas u ove tri pesme vodi u bezbrižna i davno izgubljena leta na nekoj verandi u Lorel kanjonu. Uvodna “Morning” je idealna za početak sunčanog dana , a stihovi “Can we start it all over again, this morning?” daju nadu da možda ipak postoji to “jutro koje će promeniti sve”. Ove četiri pesme su svakako kruna albuma i spadaju među najlepše u Bekovoj karijeri.

Nežna “Turn Away” ima sličnu atmosferu kao Simon & Garfunkel klasik “Sound of Silence”, dok usna harmonika u “Country Down” zvuči kao da je utekla sa Nil Jangove ploče “Harvest” iz 1972. godine. “Wave” je jedna od pesama koja se potpuno razlikuje od ostatka ploče, a to možda ime veze sa tim što je originalno napisana za Šarlot Gejnzbur i u poslednjem trenutku je “ispala” sa njenog “IRM”. Ambijentalni gudači lede krv u žilama dok Bekov vapaj “Isolation” asocira na pučinu beskrajnog okeana. Svako ko je poželeo da se na bilo koji način skloni iz civilizacije ogorčen njenom necivilizovanošću, savršeno će se pronaći u stihovima i kamernoj orkestraciji koju čujemo u “Wave”. Neko reče da je pomalo apsurdno da si u muzici preko dve decenije i da onda snimiš album na kom je glavna zvezda tvoj tata koji ima blizu 70 godina. Apsurdno ili ne, Dejvid Kembel je ponovo odradio odličan posao i nije preterano reći da je on zvezda ove ploče. Gudački aranžmani zvuče savršeno – u isto vreme su staromodni i savremeni, složeni i jednostavni. Ako znamo da je Dejvid stari studijski vuk koji je tokom duge karijere aranžirao pesme na skoro 500 albuma, te da je ovom prilikom imao prednosti skupih studija u Los Anđelesu, Parizu, Londonu i Nešvilu u kojima je “Morning Phase” sniman, jasno je zbog čega je svoj posao odradio bez ijedne greške.

Što se samog Beka tiče, on je ove godine dokazao da nije neophodno da bude u teškoj depresiji da bi snimio fenomenalnu akustičnu ploču. Kako godine prolaze njegov glas zvuči sve bolje, a pedantnost u doterivanju pesama (produkcija, aranžman i miksovanje) sve je veća. “Morning Phase” je delo zrelog čoveka koji je na sredini pete decenije života i za koga ne postoje neotkriveni trikovi - bilo da su to oni životni ili muzički.

Za razliku od “Sea Change” koji je od početka do kraja bio mračan, “Morning Phase” je melanholičan album koji nosi neko zrno nade. Kako upravo ulazimo u godišnje doba kome je srednje ime “nada”, sasvim sam siguran sa koje ploče će dolaziti zvuci kada budem ispijao prve jutarnje kafe na svojoj terasi ovog proleća.