“Ko zna šta sve kriju arhive SFRJ”

Ukoliko ste bili među brojnim posetiocima koji su prethodnih dana obišli Kulturni centar Beograda, verovatno ste se našli oči u oči sa brojnim bagerima, vinjacima i ostalim reklamama koje su izložene u galeriji “Podroom”, u okviru izložbe “Polet”. Možda su vam reklame delovale poznato, ali niste mogli da se setite gde ste ih videli. Ili je najveći deo izloženih reklama za Vas bio nepoznat? Ne brinite, sve su to reklame koje su izlazile u “Ekonomskoj politici”, časopisu u kojem su se oglašavale sve kompanije bivše SFRJ i koji je jednom nedeljno stizao na adrese direktora brojnih kompanija. I tako celih pedeset godina.

“To je časopis koji je bio namenjen tadašnjim menadžerima i direktorima. On nije bio u slobodnoj prodaji na kioscima, već je dolazio na račun pretplate. Možemo da kažemo da je bio namenjen nekoj vrsti elite koja je upravljala državom”, kaže u razgovoru za B92 Nenad Trifunović iz studija “Metaklinika”.

Njemu su u ruke pre nekoliko godina dospeli brojevi “Ekonomske politike”. Doneo ih je Mijat Lakićević, ekonomski novinar koji je želeo da skenira oglase ne bi li ih iskoristio kao materijal za svoju knjigu “Ispred vremena”. Odmah je bilo jasno da je reč o zanimljivom i retko viđenom materijalu koji iz sasvim novog ugla govori o minulom vremenu.

“Čim je Lakićević izašao iz kancelarije počeo sam na internetu da tražim sve što postoji o ‘Ekonomskoj politici’. Shvatio da tamo ne postoji nijedan tekst, baš ništa o časopisu koji je bio nedeljnik i koji je izlazio pola veka. Našao sam svega nekoliko biografija u kojima se naziv pojavljuje kao jedna od stavki”, priča Trifunović. “To mi je bilo čudno jer su za časopis radile sve ‘face’ tog perioda iz oblasti ekonomskog novinarstva, kao i Koraks, Petričić, Peternik... Sve su to znamenite ličnosti ilustracije, dizajna i fotografije.”

To je bio dovoljan signal da krenu u dvogodišnje istraživanje perioda od 1969. do 1980. godine. Uskoro je pred timom bilo više od hiljadu i sedamsto skeniranih oglasa, od kojih je svega desetina izložena u KCB-u. Radovi su podeljeni na industrijske oblasti, a bilo je i nesvrstanih koji, upravo zbog toga nisu izloženi.

“U ‘Ekonomskoj politici’ su se reklamirale kompanije iz oblasti energetike, rudarstva… Reč je o oblastima koje su u tom trenutku nisu reklamirale u popularnim časopisima kao, recimo, proizvodi široke potrošnje. Zanimljivo je da dobar deo reklama čine one koje predstavljaju strane brendove kao što su Citroen, Nisan, IBM-ovi kompjuteri…”, objašnjava Trifunović dodajući da je to jedan od pokazatelja iznenađujuće otvorenosti tadašnjeg društva koje je bilo komunistički krojeno.

Prema njegovom rečima, period koji obrađuje izložba, čuvene sedamdesete godine XX veka, veoma je popularan u celom svetu. Kao jedan od primera, on navodi muzej Istočne Nemačke koji je jedan od najposećenijih u Berlinu, prestižni izdavačk “Taschen” posvetio je jedno od svojih izdanja upravo dizajnu u sedamdesetima…

“U istoriji savremenog sveta sedamdesete su veoma zanimljiva dekada. Mi smo u tada bili veoma dobrostojeći, pa smo imali šta i da pokažemo”, tvrdi Trifunović. “Primera radi, reklamirali su se rudnici, a danas teško da postoji ijedan rudnik u Srbiji koji se reklamira i to u nedeljnoj štampi. Brojne su i reklame za alkohol i cigarete, što sada ne možete naći u novinama. To je kao sociološki fenomen zaista zanimljivo.”

Kada su u pitanju dizajn i marketing, Trifunović navodi da izložba prikazuje prve ozbiljnije, sistematske pokušaje osvajanja tržišta uz pomoć dve pomenute alatke. Kaže da se ne može povući nikakva paralela sa današnjim stanjem, jer ni Srbija niti bilo koja susedna zemlja u svetu danas ne predstavljaju ono što je SFRJ bila nekad.

“To je bio jedan od početaka profesionalnijeg bavljena tim poslom pa se oseća i vrsta naive i iskrenosti u plasiranju proizvoda i ideja. Jasnoća ideja i pristup u reklamiranju, Zabavno je gledati iz ovog ugla tu jasnoću ideja i takav pristup u reklamiranju.”

PROČITAJTE: Prikaz izložbe Polet - Vizija željene sutrašnjice

Njemu lično najdraži je oglas za Ljig na kojem dominira bager, dok, kako primećuje, na društvenim mrežama “bum” prave reklame za Rubin. To je samo jedan od pokazatelja uspešnosti ove izložbe, koja će sasvim sigurno imati dug život.

“Ne znam da li je to jugonostalgija, ali to je deo naše savremene istorije. Naši roditelji, babe i dede imali su veze sa tom zemljom i sigurno je da postoji emotivno-istorijski momenat”, objašnjava Trifunović razloge popularnosti izložbe. “Drugi razlog uspeha te izložbe je taj što se kod nas malo priređuju istorijske izložbe, koje svakako mogu da budu zanimljive, pogotovo ako se smeste u popularni kontekst.”

Iznenadilo ga je i to što su se fotografije sa otvaranja izložbe pojavile čak i u žutoj štampi, a svakodnevno se najrazličitije grupe ljudi javljaju KCB-u zbog organizovanog obilaska.

“KCB organizuje radionicu za srednjoškolce u okviru koje sam išao da razgovaram o ulozi kustosa. nakon toga imali smo vođenje sa njima, kada sam čuo da se u istom trenutku dešava još jedno vođenje. Posle završetka naše ture približio sam se da čujem o čemu oni govore. Shvatio sam da čovek iz Institua za savremenu istoriju vodi grupu studenata i priča im o ekonomskom aspektu izložbe. Savršeno, zar ne?”

Znatiželjnici u svet ekonomskih reklama mogu da zavire do 13. aprila u Kulturnom centru Beograda, nakon čega se izložba seli u Novi Sad, gde će postavka biti dostupna u Kulturnom centru Novog Sada od 18. aprila do 15. maja, uključujući i Noć muzeja. Postoji i ideja da se naprave posebna internet platforma i knjiga koje će da predstave celokupni materijal.

Trifunović se nada da će postavka obići zemlje regiona, ali i neke evropske gradove.

“Mi smo igrom slučaja došli do časopisa koji je izlazio pola veka i otkrili neverovatno blago koje ljudi vide na ovoj izložbi. Zamislite onda čega sve tu ima, a još uvek nije otkriveno. Ko zna šta sve kriju arhive Jugoslavije.”