Da li će Merkelova "preživeti" prvi "Šulcov efekat"?

To će biti svojevrsan test pred opšte izbore ove jeseni.

Nakon nekoliko godina loših rezultata, podrška Socijal-demokratskoj stranci počela je da raste nakon što su neočekivano izabrali Martina Šulca, bivšeg presednika evropskog parlamenta ali pridošlicu u nacionalnoj politici, da bude protiv kandidat Merkelovoj.

Izbori u nedelju u Sarlandu, nekadašnjem rudarskom regionu na granici sa Francuskom, prvi su praktični test za ono što je postalo poznato kao "Šulcov efekat" pred nacionalne parlamentarne izbore 24. septembra, na kojima će Merkelova pokušati da dođe do četvrtog mandata.

"Trenutno na Šulca gledaju kao na nekoga ko ne dolazi iz političkog establišmenta Berlina, a to se smatra pozitivnim. Da li je to održivo, moraćemo da vidimo", rekao je šef agencije za istraživanje javnog mnjenja Forsa Manfred Gelner.

Šulc (61) fokusirao se na klasične, ali uglavnom neodređene centralno-leve ciljeve rešavanja ekonomske nejednakosti u zemlji.

On ističe svoju prošlost, priču o tome kako nije završio školu, pa zatim dobio "drugu šansu" nakon što su propali njegovi snovi o tome da će postati profesionalni fudbalski igrač, da bi zatim bio gradonačelnik malog grada.

"Naš program biće zasnovan na poštenju, poštovanju i dostojanstvu", rekao je u nedelju na euforičnom kongresu partije gde je jednoglasno izabran za lidera partije.

Prema istraživanjima na nacionalnom nivou Socijaldemokrate koje su u januaru zaostajale za hrišćanskim demokratama Merkelove čak 17 poena, sada su skoro izjednačene sa najvećim konkurentima.

Delovalo je kao da će partija Merkelove, koja je na vlasti u Sarlandu od 1999. godine, nastaviti da vodi tu federalnu državu još pet godina, ali nedavna istraživanja sugerišu da će konzervativna guvernerka Anegret Kramp-Karenbauer imati problema da se odbrani od "Šulcovog efekta", uprkos popularnosti svoje lokalne vlade.