Putin promenio vojnu doktrinu

Tas navodi da je jačanje vojnog potencijala NATO-a među glavnim spoljnim pretnjama po Rusiju.

Pored toga, među glavnim pretnjama su i globalne funkcije NATO-a koje se ostvaruju uz kršenje normi međunarodnog prava, kao i približavanja vojne infrastrukture zemalja - članica Alijanse ruskim granicama, između ostalog daljim širenjem tog bloka.

Inovirana Vojna doktrina Rusije je među glavne spoljne vojne opasnosti uvrstila i instaliranje i jačanje stranih vojnih kontingenata u zemljama koje su joj u susedstvu, korišćenje vojne sile na njihovoj teritoriji uz kršenje normi međunarodnog prava, pojavljivanje žarišta i eskalacija oružanih konflikata.

Na listi spoljnih opasnosti su i teritorijalne pretenzije prema Rusiji i njenim saveznicima i mešanje u njihove unutrašnje poslove, navela je ruska agencija.

Doktrina je precizirana u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti Rusije od 5. jula 2013, a izmene je taj savet odobrio 19. decembra ove godine.

Drugim ukazom, objavljenim na zvaničnom sajtu, prethodna doktrina prestala je da važi.

Gruško: NATO podiže napetost kod granica s Rusijom

Stalni predstavnik Rusije pri Severnoatlantskom savezu (NATO) Aleksandar Gruško izjavio je danas da NATO podiže napetost kod granica s Rusijom, što zahteva da Moskva donese odgovarajuće mere.

Rusija, kako je rekao, uočava da se sprovodi stalna rotacija kontingenata SAD u baltičkim zemljama i u Poljskoj, da se duž ruskih granica stalno održavaju vežbe NATO-a, kao i da se uočava jačanje pomorskih jedinica NATO-a u Baltičkom i Crnom moru.

"Nažalost, Crno more je danas mesto na kom stalno borave neregionalne države. Šta one tamo rade nama uopšte nije jasno, jer su četiri crnomorske države već članice NATO-a i nije bilo potrebno menjati postojeću bezbednosnu strukturu", kazao je Gruško, dodajući da Alijansa ostvaruje i vazdušno patroliranje duž ruskih granica.

Prema njegovim rečima, NATO će biti potrebniji ukoliko odbaci svoje geopolitičke ambicije, prestane sa pokušajima igranja uloge "svetskog policajca", sudije i sudskog izvršitelja, i bude učestvovao u kolektivnim naporima međunarodne zajednice.

Gruško je rekao da je "apsolutno neodrživa" ideja da NATO treba da bude na čelu svetskog pokreta za jačanje bezbednosti i svet se izgradi kao piramida na čijem će vrhu biti NATO, a oko njega mreža partnera, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovoj oceni, mnoge zemlje NATO-a, pre svega evropske, počinju da shvataju da se sadašnja kriza u oblasti evropske bezbednosti ne može rešiti bez učešća Rusije.

NATO treba da se odredi kako namerava da jača evroatlantsku i evropsku bezbednost "sa Rusijom, bez Rusije ili protiv Rusije", rekao je šef ruske misije pri Savezu.

Gruško je rekao da Arktik treba da ostane izvan zone sukoba interesa po merilima "hladnog rata" i dodao da "postoje određene snage koje bi htele Arktik da učine problematičnom zonom".

Prema njegovim rečima, odluka ukrajinske skupštine o odustajanju vanblokovskog statusa Ukrajine je udarac za evropsku bezbednosti.

"Nikakva NATO-perspektiva nije u stanju da reši realne probleme pred kojima se Ukrajina nalazi", rekao je on, dodajući i da postoji mogućnost razmeštanja strane vojske na ukrajinskoj teritoriji.

Težnja Ukrajine ka NATO-u dovešće do podela unutar same Ukrajine, rekao je on.

Govoreći o mogućnosti odustajanja Francuske da Rusiji isporuči nosače helikoptera "Mistral", Gruško je rekao da će to podriti poverenje u Pariz i biti stimulans Rusiji za smanjenje zavisnosti od uvoznih komponenata.

Prema njegovim rečima, NATO ne može da dođe u posed naručenih "Mistrala" jer je između Rusije i Francuske zaključen međuvladin sporazum i zaključen odgovarajući ugovor, a nosači su pravljeni za opremanje ruskim naoružanjem i drugim sistemima.