Putin upozorava: Bumerang efekat

Obraćajući se novinarima tokom posete Brazilu, Putin je kazao da tek treba da vidi detalje najnovijih američkih sankcija da bi razumeo njihov pun obim, preneo je Rojters.

On je takođe naveo da će sankcije koje su zavele SAD narušiti i interese vodećih američkih kompanija u energetskom sektoru, pošto takve mere obično imaju "bumerang" efekat.

Prethodno su agencije javile da je američki spisak sankcija u sredu proširen imenima novih ruskih funkcionera i vodećih ruskih kompanija i banaka.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je da su znatno proširene sankcije Rusiji zbog Ukrajine, obuhvatajući mere usmerene na rusku namensku industriju, energetske kompanije i finansijske institucije.

Tako su se na "crnoj listi" našle korporacija "Almaz-Antej" i koncern "Kalašnjikov", "Ižmaš", "Bazalt", "Uralvagonzavod", kompanije "Novatek", "Rosnjeft", "Vnješekonombank" (VEB) i "Gasprombank", "Feodosijska naftna kompanija", koncern radioelektronske tehnologije KRET, kompanija "Sazvezdje", prenele su ruske agencije.

Lideri EU takođe su se dogovorili da pooštre sankcije Moskvi zbog krize s Ukrajinom, uključujući i meru da budu kažnjene one ruske firme povezane s aktvnostima kojima se destabilizuje Kijev.

Na meti ovih mera naći će se "pojedinci ili firme koje aktivno pružaju finansijsku podršku ili materijal Rusima koji donose odluke i odgovorni su za aneksiju Krima ili destabilizaciju istočne Ukrajine", navodi se u saopštenju, prenosi AFP.

Medvedev: Sankcije nikoga ne mogu baciti na kolena

Foto: Beta/AP

Nikakve sankcije nisu u stanju da naprave "neprihvatljivu štetu ekonomiji" i "nikoga ne mogu baciti na kolena", izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev.

"Svake sankcije su zlo, one ne donose optimizam ni privredi, ni ljudima, i nikada ne donose očigledan uspeh", rekao je Medvedev na sednici vlade, komentarišući uvođenje sankcija Zapada Rusiji i dodao da one ne mogu da načine takozvanu neprihvatljivu štetu privredi koja je izložena takvom pristisku preneo je Itar-Tas.

Medvedev je naveo da su sankcije Rusiji, ruskim građanima i kompanijama uopšte nelegalne, jer nisu zasnovane na odlukama UN.

"Tačnije, uvode se arbitrarno", rekao je on, dodajući da će nove sankcije doprineti daljem porastu antiameričkog i antievropskog raspoloženja.

"Na taj način vratićemo se u osamdesete godine u odnosima s državama koje takve sankcije uvode. To je žalosno", kazao je Medvedev.

"Ako je to cilj naših partnera, on će biti uskoro dostignut. Uzgred, uporedo s uzvratnim merama prema stranim osobama i kompanijama", rekao je predsednik ruske vlade.

Medvedev je dodao da su sankcije beskorisne za rešenje situacije u Ukrajini.

"Sve te sankcije, avaj, neće pomoći Ukrajini. Nikako", rekao je on.

Ministarstvo finansija SAD saopštilo je sinoć da su znatno proširene sankcije Rusiji zbog Ukrajine, obuhvatajući mere usmerene na rusku namensku industriju, energetske kompanije i finansijske institucije.

Na "crnoj listi" našle su se korporacija "Almaz-Antej" i koncern "Kalašnjikov", "Ižmaš", Biro za konstrukciju instrumenata, Mašinski naučno-proizvodni holding, "Bazalt", "Uralvagonzavod", kompanije "Novatek", "Rosnjeft", "Vnješekonombank" (VEB) i "Gasprombank", "Feodosijska naftna kompanija", Koncern radioelektronske tehnologije KRET, kompanija "Sazvežđe".

Na listi su i samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR), potpredsednik Dume Sergej Neverov, pomoćnik ruskog predsednika Igor Šegoljev i federalni ministar za Krim Oleg Saveljev, general-pukovnik Federalne službe bezbednosti Sergej Beseda, premijer DNR Aleksandar Borodaj.

S druge strane i Evropska unija je tokom jučerašnjeg samita zvanično potvrdila proširenje sankcija Rusiji.

Kalašnjikov: S Amerikancima treba govoriti samo s pozicija sile

Ruska Duma (donji dom parlamenta) predlaže da Moskva zbog proširenja američkih sankcija Rusiji jednostrano suspenduje Sporazum o nastavku smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog oružja (START-3) i sporazum o tranzitu robe za vojnike međunarodne koalicije u Avganistanu.

"S Amerikancima treba govoriti samo s pozicija sile. Treba da razmotrimo START-3, uslove avganistanskog tranzita i obustavimo ih. Treba sagledati različite varijante, podvrgnuti reviziji pitanja u našim bilateralnim odnosima osetljiva za SAD", rekao je prvi zamenik Spoljnopolitičkog odbora Dume Leonid Kalašnjikov.

START-3 je stupio na snagu februara 2011. godine i važi deset godina, s mogućnošću produženja na još pet.

Kada je, pak, reč o saradnji NATO-a i Rusije u operaciji u Avganistanu, uključujući tranzit robe preko ruske teritorije, početkom aprila obnarodovano je da je obustavljena do juna, ali nije bilo informacija da je i obnovljena.

Prema nekim medijima, NATO je Azerbejdžanu predložio platformu za saradnju o tranzitu robe za snage koalicije u Avganistanu.

Kalašnjikov je Itar-Tasu rekao da SAD u "ukrajinskom pitanju" slede cilj potpune međunarodne izolacije Rusije, a ne normalizacije stanja i mirnog okončanja konflikta.

"Postoji samo mantranje da je Rusija dužna da preduzme nekakve korake. Mi smo već pozvali OEBS na granicu kako bismo dokazali da Rusija ne isporučuje oružje ustanicima na jugoistoku. Međutim, SAD je smislila svoju politiku prema Rusiji kroz prizmu Gruzije i Ukrajine", rekao je Kalašnjikov.

"Ukrajina je samo karika u lancu američke politike protiv Rusije. Sankcije bi bile uvedene u svakom slučaju, čak i da je Rusija podigla zid duž granice s Ukrajinom", rekao je Kalašnjikov.

Kada je reč o Evropi, po njegovom mišljenju, u njoj znaju "šta su SAD i njihova politika".

"Međutim, Evropa je čvrsto ugrađena u tu politiku i prinuđena je da s njom računa. Ostaje da se nadamo da ekonomski odnosi s Rusijom neće dozvoliti da Evropa povlači nepromišljene poteze", rekao je on.