"U zdravstvu besparica i korupcija"

U zemlji koja za zdravstvo izdvaja četiri puta manje nego Hrvatska, devet puta manje nego Slovenija, čak najmanje u Evropi, nije lako ni sačuvati zdravlje, ni lečiti one koji u tome nisu uspeli, a sa tim se, kako navode "Novosti", svaki dan iznova suočava profesor dr Miljko Ristić.

Ristić, koji je kao hirurg uradio 15.000 operacija, kao direktor najveće zdravstvene ustanove - KCS, gde se godišnje leči više od 90.000 pacijenata. kaže da, kao pojedinci, malo brinemo o svom zdravlju, a država još manje.

"Francuzi su 1995. godine bili treća zemlja u Evropi po broju kardiovaskularnih pacijenata, kao što smo mi sada, i utrošili su u to vreme 1,3 milijarde nemačkih maraka za prevenciju. Svi građani, koliko god puta hoće, mogli su da kontrolišu masne materije u krvi i za četiri godine spustili su se na treće mesto otpozadi. Naš čovek je nekako inhibiran, mora da ide u dom zdravlja, da čeka red... Država strahovito štedi. Ako posle dva meseca hoćete da kontrolišete krv, lekar kaže - nema potrebe. A, bez ulaganja ne možete da delujete efikasno", smatra Ristić.

Prema njegovim rečima, štednjom u zdravstvu Srbija sama sebi daje autogol.

"Tri merenja holesterola godišnje koštaju nekoliko hiljada dinara, a kada pacijent dobije infarkt, kao posledicu nelečenog povišenog holesterola, klasična operacija u našim uslovima sa ležanjem u šoku i terapijom državu košta oko 5.000 evra", dodaje on.

On je dodao da je jedva 250 evra po stanovniku godišnje u zdravstvenoj kasi veoma malo.

"Pacijent ima 'besplatno' lečenje i dijagnostiku, ali je to nedovoljno za razvoj sistema zdravstva, kupovinu novih aparata, usvajanje novih dijagnostičkih procedura", kaže direktor KCS.

On je ocenio da u zdravstvu u Srbiji možda problem nije toliko u lošoj organizaciji, koliko u nepoštovanju pravila.

"Moralo bi precizno da se utvrdi šta doktor treba da uradi u radno vreme i uveo bih pravilo da se bar jednom godišnje proverava da li doktori ispunjavaju normu. Sistem bi onda bio efikasniji. Kod nas se na kardiohirurgiji čekalo oko godinu dana na operaciju, a otkako smo uveli praksu da pacijenti dolaze sa nalazima i svakog dana pozivamo po njih 10, od kojih bar pet-šest ima kompletne analize, liste čekanja su ukinute. S druge strane, na kardiologiji ako se sad prijavite ne možete da dođete na red za koronarografiju do februara sledeće godine", precizira on.

Ristić je upozorio i da u zdravstvu nemamo apsolutno nikakvu kadrovsku politiku.

"U Leskovcu je, recimo, otvorena nova sala za angiografiju, i punih šest meseci u nju niko nije ušao! Izgleda da je ovde važnije da se nešto otvori, da neko preseče vrpcu, nego da li će to da radi", istakao je Ristić.

Kada je reč o korupciji, za nju su, kako je rekao, pođednako krivi i i pacijenti i doktori.

"Jedini siguran način jeste da se boljom organizacijom ili širenjem medicinskih kapaciteta te liste i čekanje na procedure svedu na minimum, onda bar to neće biti razlog za korupciju. Borba protiv korupcije je i u povećanju primanja, koja su daleko ispod evropskog standarda", zaklučio je direktor KCS.