Nivo aflatoksina u mleku ostaje 0,5

Na sednici Skupštine Srbije o bezbednosti hrane i zdravlju građana, ministar poljoprivrede Goran Knežević je obrazložio svoju odluku za povećanje dozvoljenog nivoa aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma.

"To je evropski standard, ali je Evropska unija izuzetak jer dve trećine zemalja u svetu pije mleko sa 0,5 mikrograma po litru. Dakle, postojala je dilema da li se treba slepo držati pravilnika i biti spreman na posledice", rekao je Knežević odgovarajući na pitanje poslanika.

Prema rečima Kneževića, da nije promenjen nivo, bila bi ugrožena egzistencija desetine hiljada proizvođača mleka, bio bi ugrožen eko sistem i stvoreno crno tržište mleka.

Prva stručna studija pravilnika iz 2011. godine pokazala je da je on neprimenljiv, rekao je Knežević i dodao da je pre odluke o vraćanju nivoa aflatoksina na 0,5 konsultovao stručnjake sa Medicinskog fakulteta, Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i Vojno medicinske akademije.

Knežević je priznao da snosi deo odgovornosti za probleme u tom sektoru i da je slučaj sa aflatoksinom “zatekao” to ministarstvo. “Priznajem da je deo moje odgovornosti i da nismo stigli da se pozabavimo tim stvarima i da nas je čitav ovaj slučaj (sa aflatoksinom u mleku) zatekao”, rekao je on.

Knežević je najavio da je u planu otvaranje tri referentne laboratorije za kontrolu mleka u Srbiji i da će prva biti otvorena u Beogradu u prvom kvartalu 2014. godine. Prema njegovim rečima, referentne laboratorije, pored Beograda, imaće i Novi Sad i Niš.

Odgovarajući na pitanja poslanika na sednici republičkog parlamenta posvećenoj bezbednosti hrane u Srbiji, Knežević je naveo da je do sada EU dala preko osam miliona evra za referentnu laboratoriju, da je ona bila više puta otvarana, ali da do dan-danas ne funkcioniše.

Knežević je negirao da je njegovo ministarstvo ignorisalo upozorenja o kontaminiranom kukuruzu. On je podsetio da je jedini zaraženi kukuruz izvezen iz Stare Pazove, ali da je dva meseca stajao u Hrvatskoj i da se ne zna da li su uslovi skladištenja bili adekvatni.

“Iz Direktorta iz Brisela dobili smo tu informaciju, to je bio kukuruz izvezen iz Stare Pazove, preko dva meseca je stajao u Hrvatskoj i pitanje je kako je bio uskladišten i to jedini primer u 2012. godine. Nakon vanredne kontrole utvrđeno je da je bilo sedam odsto zaraženog kukuruza”, rekao je Knežević.

On je ocenio da je “čitavoj slici” doprineo rad tri lobija – uvozničkog, koji će pričom o otrovanom kukuruzu i mleku sebi obezbediti ogroman profit, drugi je GMO lobi i treći lobi je politika i želja pojedinih stranaka da ugroze selo i seljake i naprave problem.

Slavica Ðukiæ Dejanoviæ na sednici Skupštine Srbije (Beta)

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je na sednici da građani nijednog trenutka nisu bili zdravstveno ugroženi zbog nivoa aflatoksina u mleku. Ona je ocenila da je u tom periodu došlo do stvaranja panike i pojasnila svoju izjavu da građani treba sami da odluče da li će da piju mleko.

Ministarka zdravlja je objasnila da je građanima koji su bili u strahu poručila da neće imati štetne posledice, da ne moraju da piju mleko nekoliko dana, ako se plaše dok ne stignu rezultati iz laboratorije u Holandiji, a oni koji ga piju neće imati štetne posledice po zdravlje.

“Ta moja izjava istrgnuta je iz konteksta” , rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, standard koji od 0,05 mikrograma aflatoksina po kilogramu je standard kojem i Srbija treba da teži. Ona je, međutim, upozorila, da "ako se prethodni standardi ne standardizuju", taj takođe neće biti moguće poštovati.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Rasim Ljajić izjavio je da razmere štete od početka "krize" u vezi sa aflatoksinom još nisu sagledane, a da je Privredna komora Srbije procenila da bi mogle da iznose između 100 i 125 miliona evra.

Ljajić je rekao da je, kao posledica te krize smanjen promet u maloprodajnim objektima od pet do 27 odsto, a da su neke mlekare u potpunosti obustavile izvoz mleka, dok je većina izvoz znatno smanjila.

Èedomir Jovanoviæ (Tanjug)

Sednica je sazvana na zahtev LDP, čiji je predsednik Čedomir Jovanović rekao da ta stranka problem bezbednosti hrane u Srbiji nije želela da svede na “besmislene stranačke ratove”, te pozvao Kneževića da “izađe” iz rata sa DS-om i preduzme konkretne mere.

“To je vaša odgovornost. Pravilnici su prevaziđeni i postoje praznine zbog toga što se ne primenjuje Zakon o bezbednosti hrane”, rekao je Jovanović i upitao Kneževića na kakav način će biti zaštićen srpski agrar posle informacija o povećanom nivou aflatoksina u mleku.

Jovanović je napomenuo da je odgovornost za funkcionisanje sistema na onoj strani koja presudno utiče na njegovo funkcionisanje.

On je dodao da je u Srbiji oko 1,2 miliona tona kukuruza u klipu i pola miliona u zrnu pomešano sa toksičnim.

Iako su bili pozvani, nisu došli premijer Ivica Dačić i potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić. U sali je i ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.

Podsetimo, LDP je sednicu na temu "Bezbednost hrane u republici Srbiji i zdravlje građana - standardi i odgovornost za njihovo sprovođenje" zatražila 26. februara, nakon obelodanjivanja rezultata o prisustvu aflatoksina u mleku u Srbiji.

Sednica je završena nešto pre 21 sat.

Stefanović: Građani će shvatiti šta je istina

Predsednik parlamenta Nebojša Stefanović je gostujući na RTS-u naglasio da će se posle ove sednice iskristalisati ko su oni koji su pokušavali da na politički, ili neki drugi način, profitiraju i ugroze proizvodnju u našoj zemlji.

"Mislim da će sednica Skupštine Srbije pomoći da građani shvate šta je realnost i šta je istina vezana za ovu temu", istakao je Stefanović.

On je kazao da očekuje da se danas u parlamentu sigurno pojave tri resorna ministra koji su na neki način zaduženi za ovu temu i to ministar poljoprivrede Goran Knežević, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Na pitanje da li je možda trebalo na sednicu pozvati i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića, Stefanović je rekao da to ne dozvoljava Poslovnik o radu parlamenta.

"U skladu sa poslovnikom je da se na sednici koja se zakazuje da bi ministri odgovarali o pojedinoj temi u Skupštini Srbije, samo se pozivaju članovi vlade.

"Jedini način kako bih mogao da pozovem Gorana Ješića je da bude prisutan na galeriji balkona. Onda se plašim da bi to neko zloupotrebio i rekao da time pokušavam da derogiram njegov ugled", rekao je Stefanović.

On je naglasio da se na ovaj način šalje poruka da je Srbija odgovorna država i da ima Vladu koja na ozbiljan način brine o svojim građanima i da je parlament odgovorna institucija koja će na ozbiljan način sprovoditi kontrolnu ulogu nad članovima vlade.

Rasprava o legalizaciji objekata

Jučerašnja rasprava u parlamentu protekla je u međusobnim optužbama poslanika SNS i DS o odgovornosti zato što do sada nije uknjiženo 1,3 miliona objekata u Srbiji.

Od oko sto podnetih amandmana na predloženi zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, poslanici su do sada uspeli da razmotre dvadesetak.

DS je predložila da vlasnici porodičnih kuća i stanova do sto metara kvadratnih budu oslobođeni plaćanja naknade ukoliko im je to prva nepokretnost u vlasništvu. Demokrate smatraju da su predložena rešenja protivna Ustavu Srbije i da su u interesu tajkuna.

Zamenik šefa poslanika SNS Zoran Babić upitao je ko je odgovoran za to što u Srbiji ima 1,3 miliona nelegalnih objekata, navodeći da je svrha predloženog zakona da se na “brljotine koje su nastale u prethodnom periodu stavi tačka”.

Odgovorio mu je Nenad Konstantinović iz DS, koji je istakao da su ti objekti izgrađeni pre 2000. godine, u vreme dok je ministar bio Aleksandar Vučić, a i da ministar Velimir Ilić ni u godinama posle toga nije uspeo da reši taj problem.

“Nemojte postavljati pitanje nama zašto to nije urađeno. Iz vremena kada ste vi bili na vlasti, dakle pre 2000. godine su ti objekti građeni”, rekao je Konstantinović.

Predložena rešenja oštro su kritikovali i poslanici LDP.

Vlada Srbije prihvatila je devet amandmana, među kojima je i amandman poslaničke grupe SPS koji predviđa da će pravo upisa u katastar imati oni koji su izgradili kuće do 300 kvadratnih metara, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200, poslovni prostor do 100 metara kvadratnih, a vikendice do 200, zanatske radnje i pomoćne objekte do 100, garaže do 30 kvadratnih metara.

Vlada je takođe usvojila amandman SPS na odredbu koja je bila najviše kritikovana, a tiče se vlasništva nad zemljom na kojoj se nalazi bespravno izgrađeni objekat. Tako se ako je bespravno izgrađeni objekat na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica (fizičko ili pravno lice ili jedinica lokalne samouprave, pokrajina ili republika) upisuje pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen.

Usvojen je i amandman LDP, koji kaže da će se upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u svojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na kojoj nije sprovedena parcelacija, izvršiti uz podnošenje jednog od dokaza navedenih u zakonu i uz pismenu saglasnost suvlasnika, odnosno sukorisnika.