Sarkozi gubi u drugom krugu?

Socijalista Fransoa Oland pobediće Nikolu Sarkozija u drugom krugu presedničkih izbora u Francuskoj sa 54 prema 46 odsto, pokazuje prvo istraživanje javnog mnjenja nakon današnjeg prvog kruga izbora za šefa države.

Anketa, koju je za francusku TV i dnevni list "Mond" sproveo institut za procenu javnog mnjenja Ipsos, pokazuje da će se većina onih koji su podržali kandidate eliminisane u prvom krugu, u drugom opredeliti za favorita Olanda, javila je agencija Frans pres.

Druga anketa, koju je za potrebe radija "Europ 1" i nedeljnika "Pari mač" sproveo institut Ifop, pokazala je slične rezultate, po kojima će Oland osvojiti 54,5, a Sarkozi 45,5 odsto glasova.

Kako piše francuska agencija, ankete pokazuju da će u drugom krugu od presudne važnosti biti opredeljenje pristalica kandidatkinje krajnje desnice Marin le Pen, koja je, prema preliminarnim rezultatima, u prvom krugu osvojila blizu 20 odsto glasova, što je do sada najbolji rezultat njene antiimigracione partije Nacionalni front.

Ona se još nije izjasnila kako će uputiti svoje birače da glasaju u drugom krugu, a prema anketi instituta Ifop, 48 odsto njenih pristalica glasaće za Sarkozija, a 31 odsto za Olanda.

Treća anketa pokazuje da će za socijalistu glasati 18 odsto njenih birača, a za dosadašnjeg predsednika njih 39 odsto.

Francuzi razočarani Sarkozijem

Pristalice Franosa Olanda (Foto: Tanjug)

Inače, ovo je prvi put da jedan predsednik izgubi još u prvom krugu izbora na kojima se kandiduje za novi mandat. Iznenađenje je napravila i Marin le Pen, koja je došla na treće mesto, sa gotovo 20 odsto osvojenih glasova, što je istorijski uspeh radikalne desničarske stranke Nacionalni front, na čijem čelu se ona nalazi.

To potvrđuje i činjenicu da ekstremna desnica jača u Evropi, što se smatra posledicom ekonomske krize i gubitka poverenja u evropske institucije i ukazuje na veliko razočaranje glasača koji su na prošlim predsedničkim izborima u Francuskoj poverenje ukazali Sarkoziju.

Prvi krug predsedničkih izbora pokazao je tako da Francuzi žele promenu politike, a glavni tok kampanje obeležila je “mržnja” prema bogatima, odnosno finansijskoj i poslovnoj eliti u kojoj Francuzi pronalaze krivca za situaciju u kojoj se našla EU.

Sarkozi je postao simbol te omražene elite, dok su Francuzi Olanda doživeli kao čoveka iz naroda, pristupačnog i jednostavnog.

Kandidat socijalista je, uoči izbora, izjavio da je njegov glavni neprijatelj svet finansija, a da su ključne mere njegovog predsedničkog programa povećanje poreza bogatašima i promena uloge Evropske centralne banke, kao način da podstakne privredni rast zemlje.

Takva politika je u zapravo sušta suprotnost politici koju je vodio par Sarkozi- Merkelova.

Kandidat socijalista Fransoa Oland pobedio je u prvom krugu izbora za predsednika Francuske akutelnog predsednika Nikolu Sarkozija. Na osnovu 89 odsto obrađenih glasova Oland je osvojio 28,29 a Sarkozi 27,02 posto glasova.

Sarkozi ipak samouveren

Nikola Sarkozi nakon glasanja u nedelju (Foto: Beta)

Nikola Sarkozi je pak rekao da samouvereno dočekuje drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj uprkos porazu u prvom krugu.

"Možemo da uđemo u drugi krug samouvereno i ja sada pozivam sve građane Francuske koji stavljaju patriotizam iznad partija i bilo kakvih posebnih interesa da se ujedine i pridruže mi se", rekao je Sarkozi pristalicama u na skupu u Parizu.

U svom govoru Sarkozi se dotakao nekoliko ključnih desničarskih tema, očigledno pokušavajući da dobije podršku među 19 odsto birača koji su podržali kandidatkinju krajnje desnice Marin le Pen, naveo je AFP.

Sarkozi je rekao da razume zabrinutost građana, okarakterisavši prvi krug izbora kao "krizno glasanje".

"Ona se tiče poštovanja naših granica, odlučne borbe protiv izmeštanja (fabrika), kontrole imigracije, vrednovanja posla, bezbednosti", kazao je Sarkozi.

On je zatražio podršku "svih onih koji odbiju srljanje u javno trošenje bez ikakve kontrole i koji ne žele da Francuska doživi sudbinu svojih evropskih suseda koje je već zahvatila kriza".

Sarkozi je pozvao svog rivala socijalistu Olanda da održe tri javne debate pre drugog kruga izbora za šefa države 6. maja - jednu o ekonomskim, drugu o društvenim i treću o međunarodnim pitanjima, ali je Oland to odbio rekavši da je jedna debata dovoljna.