Treba li držati barikade na severu?

Nekadašnji direktor vojne obaveštajne službe i bivši komandant združenih snaga na jugu Srbije su u emisiji B92 "Između dve vatre" naveli da bi Beograd trebao da pozove Srbe da uklone barikade i vrate se kući, jer takva strategija ne donosi ništa. Oliver Ivanović međutim smatra da vlast u Beogradu to ne treba da traži jer nije vreme za uklanjanje barikada.

"Barikade nisu same sebi cilj, one samo treba da nas dovedu do nekog pregovaračkog stola i do mogućnosti da kroz pregovore pitanja prelaza rešimo. Iskustvo koje imamo do sada kaže da ako nemate argument u rukama nemate čemu da se nadate", rekao je Oliver Ivanović, državni sekretar za KIM koji se sa Kosova putem video linka uključio u emisiju.

Sa njegovim stavom se međutim ne slaže generali Dimitirjević i Krstić.

„Ti ljudi dole koji su na barikadama, koje je neko pozvao i koji tamo sede, oni tu mogu ostati još nekih 10, 15 ili 20 dana dok je ovo lepo vreme. Dolazi jesen, kiša, zima, šta će oni tada raditi na barikadama, oni ne mogu oni da se nose sa međunarodnim snagama", kaže Aleksandar Dimitrijević, nekadašnji direktro Vojne obaveštajen službe ističući da će svaki pokušaj da se te međunarodne snage na bilo koji način ugroze imati energičan odgovor.

On dodaje i da je njegov utisak da se iz Beograda sa nekog višeg mesta šalje jasna poruka da srbi treba da ostnau na barikadama.

"Pitam se da li je Srbija došla u poziciju, bojim se da jeste, da Srbi na barikadama na severu Kosova brane interese države Srbije", kaže Dimitrijević.

Bivši komandant združenih snaga na jugu Srbije Ninoslav Krstić smatra da je Beograd na neki način uticao da kosovski Srbi izađu na bariakda, ali da iza toga nema izlaznu strategiju.

"Nema nikakvu strategiju. šta ako dođe do nečega da padne neka mrtva glava sa jedne i sa druge strane, šta će tada da radi vlast u Beogradu", kaže Krstić.

Ninoslav Krstiæ i Aleksandar Dimitrijeviæ

On smatra da je jako pogrešna politika koja se po pitanju saradnje sa Kforom vodila poslednjih godina.

"Zašto smo izgubli kontakt sa Kforom od 2006. godine? I nije tačno ono što kažu u generalštabu da sa njima održavaju sastanke, ako ih i imaju izgubili su političke kontakte", isitče Ninoslav Krstić.

On kaže da je do 2006. godine prisustvovao svim sastancima koje je vojska na mesečnom nivou povodom procene bezbednosne situacije na Kosovu imala sa Kforom.

"Naše prvo pitanje uvek je bilo vezano za povratak vojske i policije na Kosovo, na šta je komandant Kfora uvek odgovarao istom rečenicom - to je političko pitanje. A mi smo to političko pitanje delegirali našim vlastima u Beogradu a ja nikada od njih nisam čuo da su ga ikada pomenuli. Jedino što pominju jeste Rezolucija 1244", ukazuje Krstić.

Aleksandar Dimtirijević smtra da Srbija ne može da brani Kosovo parolama već konkretnim potezima. On napominje i da se u toj politici međutim stalno ponavljaju iste fraze.

"Stalno postoji ta fraza crvene linije preko kojih Srbija neće preći. Ali evo neka neko ko je kompetentan odgovori šta su to te crvene linije, koje su to crvne linije preko kojih Srbija neće preći", navodi Dimitrijević.

Nekadašnji direktor Vojne obaveštajen službe smatra i da će pitanje Balkana ostati problem i u narednim dekadama jer ovde na Balkanu ništa konačno nije rešeno.