Za zvonjavu mobilnog 11.000 dinara

Tako je vlasnicu frizerskog salona iz Beograda J. A. skupo koštala zvonjava mobilnog telefona.

Kontrolor OPFS odredio joj je kaznu na ime godišnje naknade za „korišćenje fonograma” jer je zvonjavu na mobilnom telefonu radnice u salonu procenio kao muzičku numeru koja podleže zaštiti autorskih i srodnih prava.

Advokati s kojima je razgovarao „Blic“ tvrde da signal na mobilnom telefonu ne može da spada u fonogram, dok u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine kažu da pod tarifnik spada „bilo koji uređaj koji reprodukuje muziku“.

„Niko ne spori da reprodukcija muzičkih dela treba da bude zaštićena i da autoru bude plaćeno što neko sluša njegovo delo. Ipak, način na koji organizacije tarifiraju reprodukovanje muzike je veoma neprecizan“, objašnjava za „Blic“ advokat Srđan Stojković.

„Propisivanje gotovo svake moguće situacije u kojoj neko može da se nađe da pusti muziku doveo je do apsurda, kao što je ovaj slučaj. Signal na mobilnom telefonu, koji nas obaveštava da nas neko zove nikako se ne može smatrati reprodukcijom fonograma. To znači da bi svaka četiri takta, koja predstavljaju zvono na mobilnom telefonu, mogla da podležu ovom tarifniku. Dokle bi nas to dovelo?“, zapitao se on.

Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, međutim, kaže da reprodukcija muzike sa bilo kog uređaja može da se podvede pod tarifnik, ali nije želeo da komentariše konkretan slučaj.

„Svako ko misli da je na bilo koji način oštećen, može za mišljenje da se obrati Zavodu“, naveo je Marić.