Posledice odluke MSP-a o Kosovu

Sudije Međunarodnog suda pravde saopštiće svoju odluku na javnoj sednici, koja je zakazana za četvrtak 22. jul.

Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti otcepljenja Kosova biće značajno ne samo za Srbiju nego i za mnoge druge zemlje u svetu koje se suočavaju sa sličnim problemima, kaže za B92 Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Srbije.

Prvi put u svojoj dugoj istoriji Međunarodni sud pravde izjasniće se o pitanju teritorijalnog integriteta, otcepljenja i jednostranog proglašenja nezavisnosti. Sudije će obelodanite svoje stavove o argumentima Srbije da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ali i o stavu prištine da su Albanci sa Kosova imali pravo na samoopredeljenje.

Sudije će dati svoje mišljenje i brojnim drugim argumentima koje su izneli zastupnici gotovo 40 zemalja, koliko je učestvovalo u procesu.

Sedam dana uoči izjašnjavanja suda pripadnici KFOR-a na Kosovu objavili su da pripremaju plan delovanja pre i posle izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde.

Prema mišljenju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Olivera Ivanovića, ova predostrožnost mogla bi se protumačiti i kao očekivanje da odluka suda možda i neće biti neutralna.

Odluka sudija u Hagu, međutim, neće uticati na svakodnevni život Srba na Kosovu, smatra Ivanović.

“Sasvim sigurno da se u našem svakodnevnom životu neće bog zna šta promeniti. Srbi na severu se osećaju potpuno delom Srbije i mislim da tu neće biti nikakvih promena”, smatra Ivanović.

“Najgori scenario prosto ne mogu ni da zamislim, a to je da eventualno sud bude naklonjen zahtevima kosovskih Albanaca, odnosno tu njihovu nezavisnost proglasi kao legalan čin. Mislim da je to prosto isključena opcija”, rekao je on.

Šta znači plan KFOR-a

I u ovom slučaju, odnosno u danima pre i posle odluke, KFOR se bavi bezbednošću, pa najavljuje da postoji plan za to.

Prema mišljenju Ivanovića, to pokazuje da odluka suda neće biti neutralna.

“Želja je međunarodnih predstavnika u Prištini da to bude neutralna odluka. KFOR mnogo racionalnije pristupa tome i on zna da će jedna strana biti prilično nezadovoljna”, kaže Ivanović.

“I u tom slučaju, KFOR računa da oni koji su nezadovoljni mogu posegnuti za nekim nasilnim sredstvima", naveo je on.

Oliver Ivanoviæ (FoNet, arhiva)

"Iz tog razloga vidim da je njihovo raspoređivanje veće i da imamo više vojnika KFOR-a i na severu i na jugu, ali ono na čemu insistiram jeste da u Bošnjačkoj mahali, znači u tim osetljivim tačkama, bude više KFOR-a i da to njihovo prisustvo bude vidljivo”, rekao je Oliver Ivanović.

Međutim, nekadašnji potpredsednik Koordinacionog tela za jug Srbije i general u penziji Ninoslav Krstić najave KFOR-a tumači na drugačiji način – odluka suda biće nepovoljna za Srbe.

“Beograd, kao i KFOR, mora da ima plan reagovanja – kako će reagovati ako ta odluka bude nepovoljna za Srbe, kako će reagovati ako ona bude umerena i podjednako negativna i za Srbe i za Albance, i kako bi reagovao ukoliko bude negativna za Albance”, ukazao je Krstić.

“Znači, plan i prema unutrašnjoj domaćoj javnosti i prema inostranstvu i u skladu sa tim planom reagovati. Taj plan pre svega mora da podrazumeva ono strateško opredeljenje Srbije, a to je da se diplomatskim i mirnim putem traži rešenje pitanja Kosova i Metohije”, rekao je on.

Iljir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja iz Prištine smatra da su tenzije na Kosovu ipak neminovne.

“Nemiri nisu neminovni, međutim, KFOR-ov plan se sastajao i od jedne pretpostavke da će se sud u severnoj Mitrovici otvoriti 15. jula, to se nije desilo zbog straha od pogoršanja bezbednosti i incidenata”, kaže Deda.

“Postoji veliki strah kod građana na severu Kosova, a naročito u Mitrovici, i u svernoj i južnoj, da će doći do nekih konflikata. Ja ne verujem da će nemiri biti spontani, ako do toga dođe, nego svaki incident na severu će biti organizovan ako do njega dođe”, veruje on.

Od Iljira Dede čuli smo i da on smatra da će Beograd i Priština, nakon mišljenja suda u Hagu i debate u Generalnoj skupštini UN-a, pregovarati o severu Kosova.

“Suština pregovora Srbije i Kosova će biti oko opcije koje će ponuditi Srbija, a to će biti razmena teritorije, što znači da se sever Kosova pripoji Srbiji, i deo Preševske doline da se pripoji Kosovu i insistiranja međunarodne zajednice da dođe do jednog novog specijalnog statusa severa Kosova”, rekao je on.

“Na žalost, vlasti u Prištini nemaju proaktivnu agendu i kako taj sever treba da izgleda. Nezahvalno je predvideti šta će se desiti, jer mislim da će i Beograd i Priština da se susretnu sa jednom žurbom međunarodne zajednice da se što pre završe otvoreni problemi i bez obzira koliko će to stabilizovati ovaj deo Balkana”, naveo je Deda.

Uoči saopštavanja savetodavnog mišljenja suda, mediji i analitičari uveliko se bave njegovim posledicama, spekulišući da će odluku sudija u Hagu neminovno slediti bar neka forma razgovora i kontakata Beograda i Prištine, u čijem će fokusu, navodno, biti severni deo Kosova.

Različita očekivanja

Srbi i Albanci na Kosovu imaju različita očekivanja od međunarodnog suda Pravde. Dok Srbi strepe od posledica koje može da proizvede mišljenje suda, Albanci su isključivi da je nezavisno Kosovo realnost i da mišljenje suda neće promeniti situaciju na terenu.

Rada Trajković kaže da odluka Međunarodnog suda pravde može još više da podeli Srbe i Albance na Kosovu, čija je podela produbljena posle poslednjih dešavanja na severu Kosova kada je ubijen doktor Mesud Džeković i ranjen poslanik Petar Miletić.

Ona kaže da postoji bojazan da može da dođe do dramatičnog poremećaja odnosa Srba i Albanaca, za šta bi odgovornost snosili i Beograd i Priština.

Srbi u Gračanici uglavnom kažu da očekuju odluku suda koja će biti u njihovu i korist Srbije.

A predsednik Kosova Fatmir Sejdiju misli da nema povratka na staro.

"Uvek kažem da su argumenti Kosova osnovani. Za nas je značajno da je Kosovo pozitivna realnost, koja je izgrađena na osnovu volje svojih građana sto je potvrđeno 17. februara 2008. godine, znači realnost koja se nikada neće vratiti zbog nečije neprirodne volje da drugome ospori slobodu”, rekao je on.

U komandi KFOR-a rekli su da ta misija ima plan delovanja pre i posle izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde.

KFOR je najavio da će u saradnji sa Euleksom i kosovskom policijom pojačati prisustvo na terenu, pogotovu na sveru Kosova, svesni da situacija u tom delu može da bude jako teška.