Hapšenje Tolimira u Beogradu?

Tolimir je tvrdio da je uhapšen u Srbiji, čiji je državljanin, a zatim nezakonito prebačen u Republiku Srpsku. Iako on nije otkrio detalje o danima pred hapšenje, pretpostavlja se da je u noći hapšenja, iz stana na Bežanijskoj kosi, u Beogradu, prebačen u Republiku Srpsku. U MUP-u Srbije nisu imali komentar na tvrdnju Tolimira, dok ministar Zoran Lončar tvrdi da je Tolimir uhapšen na teritoriji RS.

Lončar, koji je i član Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom, naveo je i da pozivanje Tolimira na činjenicu da se ranije skrivao na teritoriji Srbije i da je državljanin Srbije samo potvrđuje da je postojala jasna obaveza državnih organa Srbije da učestvuju u zajedničkoj akciji u kojoj je Tolimir uhapšen.

I predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da su ga nadležni organi obavestili da je general u penziji Zdravko Tolimir, koji je optužen za ratne zločine, uhapšen na prostoru srpskog entiteta. Dodik je rekao da ne zna detalje, zbog čega ne može da komentariše hapšenje.

Šef Biroa za informisanje MUP-a Republike Srpske Tamara Despenić prethodno je potvrdila da je haški optuženik uhapšen na teritoriji Republike Srpske, u Bratuncu.

Međutim, direktor Agencije za istrage i zaštitu BiH Sead Lisak izjavio je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske u četvrtak obavestilo SIPA da se očekuje prelazak haškog optuženika na delu istočne državne granice.

Direktor granične policije BiH Vinko Dumančić tvrdi da ta služba ni na kakav način nije učestvovala, niti bila obaveštena o bilo kakvoj akciji hapšenja.

Da li je Tolimir viđen na Bežaniji

Pojedini beogradski mediji tvrde da Zdravko Tolimir nije uhapšen u Republici Srpskoj, već u stanu na Bežanijskoj kosi.

Stanari Ulice vajara Živojina Lukića na Bežanijskoj kosi, u Beogradu, dočekuju novinare, koji posle objavljivanja vesti da se u stanu na trećem spratu nekoliko meseci skrivao Zdravko Tolimir, opsedaju njihovu zgradu, ali uglavnom nisu spremni da bilo šta govore.

Stanari koji su pristali da govore za B92, žive u istoj zgradi, ali osim jedne devojke, uglavnom nisu čuli nikakvu buku u noći između 30. i 31. maja, kada bi trebalo da je Tolimir uhapšen.

Niko od stanara Tolimira nikada nije video u tom kraju, a neki od njih poznaju samo izvesnog Dimitrijevića, vlasnika stana u kojem se Tolimir navodno skrivao.

Stanari tog bloka zgrada kažu da su oni koji su te noći nešto i videli ili čuli toliko uplašeni da o tome ne žele da pričaju pred kamerama. Kako rečeno novinarima, neki od komšija poverili su se ljudima u susednom ulazu da ih je policija savetovala da o tome nikome ništa ne pričaju.

Niko nije hteo ni da otkrije detalje o ljudima koji su im se predstavili kao policajci i koji su te noći navodno bili u njihovoj zgradi.

O detaljima eventualnog hapšenja Tolimira u Beogradu danas su govorili i predstavnici Srpske radikalne stranke, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Dragišić: Nejasna situacija

Analitičar Zoran Dragišić kaže za B92 da mu cela situacija nejasna. "Nije postojao bezbednosni rizik u vezi s hapšenjem Tolimira u Srbiji, ako je uhapšen u Srbiji, kako on tvrdi", kaže on.

"Ništa se posebno nije dogodilo i nije mi jasno zašto je prebačen u RS, pod uslovom da je to tačno", kaže Dragišić.

"Postoje dve oprečne izjave, Tolimira i Lončara, a ostaje nam da verujemo jednom ili drugom, ali ipak nije jasno zbog čega bi on bio prebacivan u RS", kaže on.

"Ne postoji bezbednosni rizik pri hapšenju bilo kog haškog optuženika, podsetiću da je i Slobodan Milošević uhapšen i prebačen u Hag i nije se ništa dogodilo, pa mislim da priča o bezbednosnim rizicima pri hapšenju haških optuženika ne stoji", kaže Dragišić.

"Ne vidim da bi hapšenje Tolimira u Srbiji moglo biti negativno po vlasti Srbije, ne vidim zašto bi ga hapsili ovde, a potom prebacivali u RS. Ako bih morao da se opredelim kome ću verovati, Tolimiru ili Lončaru, pre bih verovao Lončaru", kaže on.

Gajin: Moguća kršenja Tolimirovih prava

Ako su tačne tvrdnje Zdravka Tolimira da mu prilikom hapšenja nije dozvoljen kontakt sa advokatom, da je bez prisustva branioca satima ispitivan, a potom prebačen u drugu državu čiji nije državljanin, njegova osnovna ljudska prava su prekršena.

Saša Gajin, iz Centra za unapređenje pravnih studija, objašnjava da, bez obzira na krivično delo koje se nekome stavlja na teret, optuženi i dalje imaju prava koja im se garantuju.

"Ne znači da oni koji su kršili tuđa ljudska prava, u postupku utvrđivanja njihove odgovornosti zbog toga što su kršili tuđa ljudska prava ne zadržavaju jedan set posebnih prava, koja su rezervisana upravo za njih, dakle za one koji se nalaze u postupku utvrđivanja krivične ili druge pravne odgovornosti", kaže Gajin.

"Svakako da lice koje se nalazi u bilo kom postupkui pred organom javne vlasti zadržava neka prava i da mu ih država ne može osporiti", rekao je Gajin u Kažiprstu Radija B92.