MMF upozorava Vladu Srbije

Uslov da se ne odustane je da u naredna dva meseca budu ispunjeni uslovi koje je ta finansijska institucija postavila, a Vlada Srbije prihvatila. To znači da do kraja oktobra mora biti sprovedena reforma penzionog sistema i započeta prodaja dve rafinerije nafte.

Ako Međunarodni monetarni fond odustane od trogodišnjeg aranžmana, pred njegovim završetkom, to će Srbiju koštati oko 900 miliona dolara, a zemlja će ne samo ostati bez poslednje rate kredita već, što je mnogo veći problem, deo duga prema Pariskom klubu neće biti otpisan.

Dogovor sa MMF-om podrazumeva iumeđu ostalog da počne reforma penzionog sistema, kao i privatizacija i restrukturiranje NIS-a. Nacrt zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju povučen je iz procedure početkom jula, na insistiranje sindikata. Ministar finansija Mlađan Dinkcih ranije je izrazio očekivanje da će set penzionih zakona biti pred poslanicima krajem avgusta.

Labus: Popuštanje pred nečijim interesima

Vlada Srbije prihvatila je dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i istovremeno upozorila na negativne posledice neispunjavanja tog sporazuma, saopšteno je iz kabineta potpredsednika vlade Miroljuba Labusa.

U saopštenju se precizira da će Srbija, ako sporazum ne bude sproveden, "izgubiti na kredibilitetu" i biće povećani rizik poslovanja, kamatne stope i nezaposlenost, što će smanjiti interes stranih investitora za ulaganje u Srbiju. Takođe, u slučaju neispunjavanja sporazuma sa MMF-om, Srbiji ne bi bio otpisan dug kod Pariskog kluba, te bi, kako piše u saopštenju, "građani bili dodatno opterećeni reaktiviranjem dela duga"  u iznosu od oko 750 miliona dolara.

"Iznenadujuće je da se, pred početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, zvanično daju naznake popuštanja pred interesima pojedinaca i grupa iz sektora energetike. Posmatranje javnih preduzeća kao partijskih predstavlja veliki rizik za budućnost Srbije", navodi se u saopštenju, ali se ne precizira na kakve naznake niti na koje pojedince i grupe se misli.

Hiršhofer: Vlada prihvatila uslove koje sada ne poštuje

Šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Harald Hiršhofer objašnjava da je Vlada u maju prihvatila uslove iz Memoranduma o ekonomskoj politici i potpisala ga.

"Za Odbor direktora MMF-a, koji odlučuje o sudbini aranžmana, to je bio signal da u Vladi postoji odlučnost za sprovođenje traženih reformi. Samo nekoliko nedelja pošto je Odbor Fonda odobrio nastavak aranžmana, mogli smo da vidimo da ta odlučnost zapravo ne postoji kada je reč o reformi Naftne industrije Srbije, a upravo je odlučnost za reformaciju NIS-a bila kritična tačka o kojoj je Odbor najviše raspravljao kada je odobrio poslednje produženje aranžmana", kaže Hiršhofer.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da bi posledice prekida saradnje s MMF-om bile veoma teške. "Prazniji budžet, udar na dinar, koji će morati da klecne ili kroz jednokratnu devalvaciju ili kroz ubrzano obezvređivanje vrednosti. To bi bio signal stranim investitorima da polako pakuju kofere i da gledaju šta će. To istovremeno znači da onih 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu neće biti otpisano", kaže on.
Hiršhofer objašnjava da MMF ne traži da prodaja rafinerija bude završena za dva meseca, već da se u taj proces krene, da bi dovoljan signal bilo imenovanje konsultantske kuće za privatizaciju.

I NIS deo je problema

Vlada Srbije trebalo bi 18. avgusta da odluči o izboru privatizacionog konsultanta za NIS. Skupština Srbije trebalo bi 22. avgusta da nastavi raspravu o amandmanima na predlog zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju NIS-a, kojim je predviđeno da ta kompanija od 1. oktobra bude transformisan u dva javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo.

Ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov uveren je da će privatizacija Naftne industrije Srbije početi u roku koji je dogovoren s MMF-om. Naumov je za RTS rekao da ne postoji nikakva sumnja da će restrukturiranje NIS-a biti obavljeno na vreme, ali je ocenio da bi taj proces trebalo da obuhvati celu kompaniju, a ne samo njene delove, odnosno rafinerije. 

Sijka Pištolova, novinarka koja godinama piše o energetici i jedan je od najboljih poznavalaca prilika u NIS-u, tvrdi da bi i to mogao da bude problem. "U Vladi, bar kada je o prodaji NIS-a reč, svaki ministar lobira za svog favorita. Kada imate takvu Vladu, s takvim ministrima, teško je očekivati da će im MMF, jedna ozbiljna institucija, poverovati da će za godinu dana upristojiti NIS i da će ga tek onda prodati", kaže ona.

Drugi uslov za nastavak aranžmana s MMF-om jeste smanjenje potrošnje budžetskog novca za isplatu penzija. Reforma penzionog fonda takođe je više puta odlagana, a ako bi Vlada prihvatila zahtev MMF-a, to bi značilo značajno smanjenje penzija.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je ranije da postoji opasnost da Misija MMF-a i ne dođe na šestu reviziju, u oktobru. "To se može desiti ako Srbija do kraja oktobra ne ispuni preuzete obaveze iz sporazuma s MMF-om, što bi značilo da trogodišnji aranžman s tom monetarnom institucijom ne može biti završen", rekao je Jelašić.

Stamenković: Vlada ne može da ispuni obaveze

Ekonomista Stojan Stamenković preporučio je Vladi da ozbiljno shvati upozorenja MMF-a.

"Zbog nerešenih odnosa u vladajućoj koaliciji Vlada nije u stanju da ispuni preuzete obaveze od čijeg sprovođena zavise veoma značajne odluke", rekao je Stamenković, i dodao da je za uslovljavanja koalicionih partnera najviše kriva Socijaldemokratska partija jer je su njene odluke bile presudne za obaranje prethodne vlade, javlja Beta.

Kori Udovički: Inflacija se neće oteti kontroli

Bivši guverner Narodne banke Srbije Kori Udovički ocenila je da ove godine inflacija neće biti jednocifrena, ali da se neće ni oteti kontroli.

"Zahvaljujući primeni restriktivnih mera monetarne politike, kurs dinara je stabilan, budžet beleži suficit, pa se može očekivati da inflacija u narednih meseci bude niža. Javna potrošnja u Srbiji je i dalje prevelika, zbog čega i postoje inflatorni pritisci", ocenila je ona.

"Vlada ispunjava zahtev MMF-a za smanjenjem broja zaposlenih u javnim preduzećima, ali to čini isplaćujući prevelike otpremnine, što ne doprinosi smanjenju javne potrošnje", rekla je Kori Udovički za Dnevnik.

Crna Gora zainteresovana za samostalno članstvo

Crna Gora pretrpela bi štetu ako bi Međunarodni monetarni fond raskinuo aranžman sa državnom zajednicom, zbog čega je zainteresovana za samostalno članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama, izjavila je portparol crnogorskog Ministarstva finansija Ana Miljanić, prenosi Beta.

Ona je podgoričkim medijima rekla da je problem između srpske vlade i MMF-a "još jedan u nizu razloga za uvođenje posebnog programa sa MMF-om i odvojenog članstva Crne Gore u međunarodnim finansijskim institucijama".

Ako bi MMF raskinuo aranžman sa Srbijom i Crnom Gorom, kako je navela Miljanićeva, Crna Gora bi imala problema sa ugovorenim kreditima sa Svetskom bankom i najverovatnije bi izgubila otpis 26 miliona evra duga kod Pariskog kluba, a moguće su i negativne posledice po procesu privatizacije. "Ova situacija predstavlja primer kako nefunkcionalna zajednica u
praksi nailazi na brojne probleme. Nadamo se da će srpska vlada uspeti da realizuje sve obaveze koje je dogovorila sa MMF-om, jer će Crna Gora sigurno nastaviti u pravcu realizacije svih dogovorenih parametara i obaveza iz Memoranduma sa MMF-om", kazala je ona.