Teške optužbe Džefrija Najsa

Tokom unakrsnog ispitivanja, Najs je citirao iz izveštaja direktorke beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, objavljenog 2002, da joj je više srpskih policajaca posvedočilo da je Marinkovićeva 28. februara 1998. u selu Likošane "lično naredila da se ubije nekoliko članova porodice Ahmeti".

Tužilac Najs je, čitajući nalaze Kandićeve, precizirao da je Marinkovićeva kao istražni sudija Okružnog suda u Prištini tada došla u Likošane da obavi uviđaj posle sukoba policije i grupe Albanaca.

"Kada je stigla na lice mesta bilo je nekoliko ranjenih članova porodice Ahmeti koji su još davali znake života, a ona je u prisustvu tridesetak pripadnika specijalne antiterorističke jedinice rekla: 'Ja ih neću uzeti, ubijte ih'. I oni su dokrajčeni. U Prištinsku bolnicu na obdukciju 1. marta odneto je 14 leševa. Obdukcija nije obavljena, a posle identifikacije, leševi su predati porodicama. Da li postoji razlog zbog koga bi policajci takvu priču ispričali Nataši Kandić?", pitao je Najs.

Tela 14 ubijenih Albanaca sutradan su preneta u mrtvačnicu, rekao je Najs. Tužilac je osporavao kredibilitet svedoka izjavama Nataše Kandić i rekao da ona objavljuje istinite stvari, dok drugi za to nemaju hrabrosti, a da se Danica Marinković predstavlja se kao zaštitnik srpskih žrtava i srpske policije. "Ja sam profesionalno obavljala posao, a priče Nataše Kandić po sistemu 'rekla-kazala' me ne interesuju", uzvratila je ona.

Šta su čekali do sada, ako je istina?

"Ne znam ni gde je to mesto (Likošane) niti sam ikada bila tamo. Od tužioca očekujem da mi da informacije koji su policajci to izjavili Nataši Kandić i gde i zašto su čekali od 1998. do 2002. Recite mi imena tih policajaca i kada su to oni izjavili", odgovorila je Marinkovićeva.

Tužilac Najs je rekao da će se "ako bude vremena, na to vratiti kasnije", ali su ga sudije Ijan Bonomi i Patrik Robinson upozorile da je izneo tešku optužbu protiv svedokinje i da mora izneti dokaze i informacije koje je potkrepljuju, ako ih ima.

Svedokinja je odgovorila da su protiv nepoznatih počinilaca tih zločina podnete krivične prijave.

Račak nije bila moja nadležnost

Tužilac Najs je suočio svedokinju sa snimcima albanskih civila ubijenih u selu Račak, a Marinkovićeva je rekla da ona kao istražni sudija te leševe nije videla u selu.

Citirajući tvrdnju Marinkovićeve iz glavnog iskaza da 40 ubijenih Albanaca nisu bili nenaoružani civili već članovi teroristiških bandi, Najs je u sudnici prikazao snimak i fotografije 25 masakriranih leševa u civilnoj odeći, pronađenih u jaruzi iznad Račka 16. januara 1999.

"Ja sam ovo videla na televiziji, ti leševi nisu bili među 40 tela koja sam ja u seoskoj džamiji videla 18. januara tokom uviđaja", rekla je Marinkovićeva. "Znači, to su drugi leševi", upitao je tužilac Najs. "Ne znam, to pitajte šefa Kosovske verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera. Zašto me nije pozvao da zajedno pregledamo leševe koje je pronašao", odgovorila je ona.
Upitana na koliko je lokacija, tokom uviđaja u Račku, pronašla leševe, ona je kazala da je videla samo 40 leševa prenetih u lokalnu džamiju. "Nisam našla leševe na lokacijama koje sam ja obišla... Ja ne mogu da komentarišem leševe koje nisam videla", dodala je ona. Marinkovićeva je ostala pri glavnom iskazu da su ubijeni bili pripadnici OVK koji su otvarali vatru na policiju, naglašavajući da je to posle završene istrage utvrdio i okružni javni tužilac koji je zaključio da nema osnove da pokrene krivični postupak.

Predočavajući svedokinji taj dokument javnog tužioca u kojem se navodi da je policija "odbijajući napad, lišila života 40 pripadnika terorističke OVK", tužilac Najs je konstatovao da je "policija priznala da je ubila 40 ljudi" i precizirao da su leševi nađeni na ukupno 13 lokacija. Marinkovićeva je i to negirala i rekla da je "u sukobu došlo do žrtava". Ona je svedočila da nije utvrdila ko su bile sukobljene strane u Račku. "Nisam znala ko je učestvovao u sukobu. To nije bila moja nadležnost. To je bila nadležnost tužioca. Veći deo žrtava u Račku nosio je iste kožne kaiševe. Ja sam to konstatovala, a tužilac je to kasnije cenio", rekla je Danica Marinković.

Na Najsovu sugestiju, svedokinja je priznala da test "parafinska rukavica" koji je, po njenim rečima, imao pozitivan rezultat kod 37 od 40 ubijenih u Račku nije dovoljan za zaključivanje da su oni pucali iz vatrenog oružja.

Ona je potvrdila da posle ubistva u Račku nije ispitivala lokalno stanovništvo, nikog od preživelih niti pripadnike Vojske Jugoslavije, koje, kako kaže, nije ni videla u Račku i okolini. Upitana zašto tokom istrage nije razgovarala sa svima njima, Marinkovićeva je odgovorila da je to bio posao javnog tužioca.

Danica Marinković je bila istražni sudija Okružnog suda u Prištini i obavila je uviđaj posle događaja u selu Račak, 17. januara 1999.

Tužilac Najs danas je završio unakrsno ispitivanje Marinkovićeve, a u nastavku suđenja optuženi Milošević će je sutra dodatno ispitivati. Miloševiću se sudi za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH.