Povelja prekršena sedam puta

To se dogodilo jednostrano, obostrano ili dogovorom Beograda i Podgorice. Ustavna povelja, kao i Zakon o sprovođenju Ustavne povelje usvojeni su 4. februara 2003. godine, a u petak je dvogodišnjica tog događaja.

Prema povelji, Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište i u njoj je slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala.

Ustavi Crne Gore i Srbije nisu usklađeni sa Ustavnom poveljom, a rok je istekao 30. juna 2003. godine.

Dogovorom dve članice prekršena je "zaštitna" odredba po kojoj ministri spoljnih poslova i odbrane ne mogu da budu iz iste članice državne zajednice.

U Skupštini SCG je tokom prošle godine pokrenuta procedura za usvajanje zastave, grba i himne, ali se brzo ispostavilo da nema političkog konsenzusa za donošenje odluke o tim znamenjima državne zajednice.

Rok za donošenje Zakona o zastavi je bio 3. maj 2003. godine, a rok za usvajanje grba i himne istekao je pre 13 meseci.

Institucije državne zajednice nisu konstituisane u roku od 30 dana, a najduže se čekalo na izbor sudija Suda SCG.

Neposredni izbori za poslanike Skupštine SCG nisu raspisani iako zakon predviđa da se održe "istekom roka od dve godine od dana konstituisanja prvog saziva Skupštine Srbije i Crne Gore". Skupština je konstituisana 3. marta 2003. godine. Spor oko neposrednih izbora za parlament SCG nastao je pošto crnogorska strana smatra da je besmisleno raspisivati ih pre referenduma o statusu Crne Gore, dok se predstavnici Srbije zalažu za raspisivanje izbora. U Skupštini Srbije usvojen je Zakon o neposrednim izborima za parlament SCG, dok je u Crnoj Gori odbačen predlog da se taj zakon usvoji.

Zakon o prenošenju nadležnosti vojnih sudova na civilne, koji je usvojen krajem prošle godine, trebalo je usvojiti do 2. avgusta 2003. godine.

Jedan od autora povelje, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije Dragor Hiber, rekao je agenciji Beta da je među najznačajnijim prekršajima Ustavne povelje i neusvajanje zakona o imovini državne zajednice.

Tim zakonom je, kako objašnjava Hiber, trebalo definisati šta spada u nepokretnu imovinu potrebnu za funkcionisanje SCG, dok je ostalo trebalo podeliti članicama državne zajednice po teritorijalnom principu.

Najozbiljnija pitanja u toj oblasti su vojna imovina i bivši savezni mediji.

Hiber je ocenio da polovina prekršenih odredbi povelje proističe iz "opšte pojave kršenja zakona od strane najviših državnih institucija", dok druga polovina proizlazi iz nespremnosti članica da ostvare mehanizam kojim će se institucionalizovati zajednički život.