Bez napretka u Beču

Predsedavajući prve runde pregovora je novinarima rekao da je pregovaračka delegacija Prištine izašla s konkretnim predlogom o pravima manjina, dok je beogradska delegacija uporno tvrdila da o tom pitanju treba razgovarati u okviru pregovora o statusu. Međunarodni posrednik je preneo da je tokom diskusije došlo do razmene mišljenja o detaljima kao što su zastupljenost zajednica u institucijama, kao i o njihovoj zaštiti.

Šlagek je rekao da je bilo reči i o specifičnim sektorima prava manjina, kao što su sloboda kretanja, mediji, jezik. O ovom pitanju pregovori će biti nastavljeni na nivou eksperata, koji će posetiti Beograd i Prištinu. Osvrnuvši se na odsustvo kosovskih Srba sa današnje runde pregovora, Šlagek je rekao da ta odluka predstavlja ispuštanje mogućnosti za razgovor o pravima pre svega srpske zajednice.

Savetnik srpskog premijera, Aleksandar Simić, novinarima je preneo da je "opšte poznato i prirodno da narod u svojoj državi ne može biti manjina, jer Srbi sa Kosova i Metohije su sebe uvek videli i dalje vide kao neodvojivi deo cele Srbije".

"Statusni pregovori, a ne bečki proces tehničkih pregovora, trebalo bi da dovedu do sporazuma koji sadrži principe koji treba da budu ugrađeni u ustav Srbije i ustav pokrajine. Ustav Srbije i Ustav Kosova i Metohije bi sadržali garancije za prava albanske zajednice u Srbiji, ali i garancije i institucionalna rešenja za stvarnu zaštitu srpskog naroda u pokrajini", naveo je Simić.

Savetnik predsednika Srbije, Dušan Bataković, negirao je da je na današnjem skupu ponuđen bilo kakav dokument Prištine o pravima zajednica: "Oni kažu da rade na tom dokumentu i da ga dele sa Kancelarijom izaslanika UN za Kosovo. Nama on nije predstavljen, ali su nam oni čitali delove iz najverovatnije tog dokumenta. To je jako uopšteno i tiče se zaštite prava manjina i zastupljenosti zajednica u institucijama", objasnio je Bataković.

“Za Srbe je neprihvatljivo da budu manjina na Kosovu”, saopštio je uoči sastanka Dušan Bataković: "Dok druge etničke zajednice, manje zajednice, u pokrajini Kosovo i Metohija žele da imaju status nacionalne manjine i teže da ostvare prava iz tog domena, za Srbe je takvo stanovište neprihvatljivo, s obzirom da su i po istoriji i po brojnosti i po zaslugama za razvoj Kosova, jasno definisani kao konstitutivni narod. Ne možete jedan narod nasilno svesti na status manjine".

Prištinska delegacija, rekao je on, nije uspela da odgovori na dva najvažnija pitanja. "Jedno je bilo ko definiše vitalne interese zajednice i šta to znači, a drugo kako nameravaju da izaberu predstavnike zajednica u kosmetski parlament gde imaju 20 rezervisanih mesta za nealbance, odnosno da li se radi o demokratskoj proceduri ili imenovanju od strane Prištine", podvukao je Bataković.

Međunarodni posrednici nakon današnje runde pregovora o pravima manjina nisu najavili datum održavanja nove runde pregovora, na kojoj bi, prema ranije utvrđenom dnevnom redu, trebalo da bude reči o finansiranju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji.

Ivanović: Primitivan pristup

Oliver Ivanoviæ (Vreme)

Lider Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović kaže za B92 da je odluka da se ne učestvuje u pregovorima pogrešna. "Niko ne može bolje od nas da zna šta su naši problemi u toj oblasti i niko ne zna bolje od nas koliko smo bili preglasavani u institucijama. Pitanje kolektivnih prava se ne rešava samo u institucijama, pa mislim da je naše prisustvo bilo neophodno. Odluka o neučestvovanju je posledica ranijeg stava o učestvovanju i legitimitetu, ali institucije postoje i niko im ne može osporiti legitimitet, bar ne na taj način. Jedini ljudi koj imaju informacije sa terena po pitanju Srba izostavljeni su iz razgovora. Mislim da je to pogrešan potez. Gubimo mnogo poena u predigrama, pa ćemo u završnici biti u problemu. Srbe na Kosovu samo će dodatno zabrinuti činjenica da njihove interese ne brani niko iz njihove sredine već neki teoretičari", kaže on.

"Mi želimo da se integrišemo u institucije, ali da imamo i mehanizme zaštire. Želimo da imamo neka zaštićena prava, da niko to ne može da promeni jednostavnim preglasavanjem u Skupštini. Albanska većina ne bi smela da ima mogućnost da tako nešto menja bez natpolovične saglasnosti srpskih poslanika. To je način za integraciju, a podizanje zidova i razdvajanje, što je primitivan pristup, nisu dobra rešenja i pojačavaju tenzije. Od tih tenzija prvi će stradati Srbi, koji su i do sada bežali od takvih problema, iseljavajući se", kaže Ivanović.

Šta sadrži albanski predlog

Glavni pregovarač Prištine na današnjim pregovorima, Veton Suroi, nije komentarisao odbijanje Srba sa Kosova da svoj status tretiraju kao manjinski, rekavši da je delegacija koju predvodi dala kancelariji Martija Ahtisarija predlog mera kojima bi se zaštitile manjinske zajednice: "U toj platformi je predviđeno nekoliko mera koje bi odbranile zajednice koje su manjina, bilo od majorizacije u političkom odlučivanju, tako i u drugim sferama".

U platformi pregovaračke delegacije Prištine o pravima manjinskih zajednica navodi se da će biti promovisan, poštovan i štićen etnički, kulturni, verski i jezički identitet svih građjana i zajednica na Kosovu. U dokumentu koji će danas biti predočen na pregovorima u Beču, Kosovo se definiše kao sredina tolerancije, integracije i međusobnog poštovanja koja će imati sve zakonske garancije za to. List Koha ditore je objavio da se dokumentom predviđa da Kosovo preduzme i posebne mere za osiguranje mogućnosti da pripadnici svih zajednica da ostvaruju osnovna prava i slobode bez ikakvog oblika diskriminacije i na osnovu principa pune ravnopravnosti.

U dokumentu se ističe da će Kosovo formirati posebne instrumente za potpunu zaštitu prava i sloboda pripadnika zajednica. Kao posebna prava pripadnika manjina u dokumentu se pominju zabrana diskriminacije i puna ravnopravnost, učešće u javnom životu, Skupštini i Vladi Kosova, predstavljanje na lokalnom, opštinskom nivou i sudstvu. Predlogom su predviđeni način zaštite vitalnih nacionalnih interesa i instrumenti koji će to obezbediti na centralnom i opštinskom nivou.

Pripadnicima zajednica biće omogućeni ravnopravno učešće i rad u javnim službama, sloboda kretanja, pravo na upotrebu jezika u javnim službama, kulturna i verska prava, mediji na jezicima zajednica, pravo na obrazovanje, zdrastvenu zaštitu, korišćenje nacionalnih simbola, proslava praznika i drugo, navodi se u dokumentu.

Istraga o falsifikovanim dokumentima i prodaji imanja

Policija Crne Gore počela je istragu o falsifikovanju dokumenata u crnogorskim sudovima uz pomoć kojih Albanci prodaju srpska imanja na Kosovu. Podgorički list Dan piše da su to imanja raseljenih sa Kosova koji žive u Crnoj Gori, a lažni ugovori su overavani u crnogorskim sudovima. List piše i da je istragom utvrđeno da su pojedini kosovski Albanci imali lažna punomoćja za prodaju zemlje u vlasništvu svojih suseda Srba koji su u međuvremenu preminuli.

Predsednik Udruženja raseljenih Ognjište Podgorica Vladislav Raičković potvrdio je da su otkrivena  falsifikovana dokumenta i da je tom prevarom oštećeno oko 20 vlasnika.

"Rusiji bi odgovaralo nezavisno Kosovo"

Politički analitičar Januš Bugajski izjavio je da bi zvanična Moskva mogla da računa da će biti u njenom interesu da Kosovo postane nezavisno jer bi time dobila argument za otcepljenje gruzijskih proruskih pokrajina Abhazije i Južne Osetije. Kako prenosi Glas Amerike, Bugajski smatra da će, kada SB UN bude odlučivao o statusu Kosova, Rusija nastojati da zaštiti pre svega sopstvene interese i da je daleko više zainteresovana za Kavkaz nego za Srbiju. "Ta takozvana panslovenska pravoslavna solidarnost je besmislica. Radi se o proračunatoj, pragmatičnoj politici Rusije", kaže Bugajski.