Klintonova ponovo favorit bez pobede?

Činjenica je da se u savremenoj političkoj istoriji SAD samo jedanput desilo da kandidat osvoji nominaciju, a da prethodno ne dobije većinsko poverenje u bar jednoj od dve države u kojima se izbori najpre održavaju. Izvesno je i da senator iz Vermonta Barni Sanders (tako barem pokazuju rezultati poslednjih istraživanja) u Ajovi diše za vrat a u Nju Hempširu čak I vodi ispred do juče neupitne kandidatkinje demokrata za šefa najmoćnije države sveta.

Zbog toga i američki politički komentatori poslednjih nedelja sve češće postavljaju pitanje šta će se dogoditi ako Sanders pobedi i 1. februara u Ajovi i osam dana kasnije u Nju Hempširu? Da li ista politička sudbina “favorita bez pobede” (neočekivano) sledi Hilari i nakon ovog ciklusa unutarstranačkih izbora kao što je to bio slučaj 2008. Kada ju je na sličan nacin iznenadio Barak Obama?

Odgovor je u ovom trenutku, saglasni su analitičari, teško dati, iako Klintonova, čak i u slučaju neuspeha u prve dve države, sasvim sigurno (barem na papiru) ostaje veliki favorit za predstavnika Demokratske stranke na predsedničkim izborima krajem godine. Glavni oslonac za ovakvu procenu leži u čvrstini odlučujućih mehanizama pomoću kojih se politički takmaci uspinju na lestvici ovog sistema - finansijskim sredstvima, terenskoj logistici i podršci partijskog establišmenta. Klintova je, tako, u trećem kvartalu prošle godine sakupila najviše novca, za kampanju na raspolaganju ima 33 miliona dolara, Sanders 27 miliona, a ostali kandidati demokrata pa i većina republikanaca kao Karson, Buš, Rubio ili Kašić znatno manje.

Izbori se u Americi, kao i u Srbiji ne dobijaju u analizama javnog mnjenja vec “na terenu”. Ključ pobede Baraka Obame na izborima 2008. Tako je bila impresivna mreža volontera “Obama for Amerika” koju je osmislio “genije terenske kampanje” i profesor Harvarda Maršal Ganz.

Ovoga puta, cini se, Klintonova je krenula na vreme pa su mreža aktivista i logistička podrška koju je uspostavio njen tim u većini država zasad jači nego u slučaju njenih oponenata, dok je podrška tzv. superdelegata u velikoj većini naklonjena Hilari (čak 45:1 u u odnosu na Sandersa, prema rezultatima iz novembra, ali ne treba izgubiti iz vida ni da je Klintonova i 2008. uživala veću podršku izabranih zvaničnih delegata od Obame, pa je ipak izgubila izbore).

Neočekivan, ali ne i senzacionalan gubitak izbora za Klintonovu u Ajovi (istraživanja iz januara sugerišu tesnu prednost bivše državne sekretarke 48%-45%, uz mogućnost greške u proceni do 4,8%) i nešto realniji poraz u Nju Hempširu, gde Sanders vodi za četiri procentna poena (50%-46%), svakako ne bi umanjio te sistemske prednosti koje su u rukama Klintonove, naročito ne podršku etabliranog dela partije, koji u njoj vidi najpoželjnijeg prestavnika na opštim izborima.

Klintonovoj u prilog ide i činjenica da bi vrlo brzo mogla da stane na noge na izborima koji slede (Nevada 20. februara i Južna Karolina 27. februara, dve države u kojima ona uživa znatno veću podršku birača u odnosu na bilo kog drugog konkurenta iz redova svoje partije). RealClearPolitics, na kojem svi zaljubljenici u praćenje američkog izbornog sistema mogu pratiti najnovije prognoze, navodi da Klintonova ima 20 odsto veću podršku u Nevadi, odnosno čak 40 odsto veću Južnoj Karolini u odnosu na Sandersa.

Mart takođe donosi izbore na kojima Klintonova očekuje dobar rezultat, prema njoj "prijateljski" nastrojen jug - Arkanzas, Alabama, Tenesi, Teksas, Virdžinija, ali i nekoliko zemalja koje "nose" veći broj delegata, poput Mičigena, Floride i Ohaja, na kojima je pobedila i pre osam godina u borbi protiv Obame.

Ništa od pobrojanog ne sugeriše da je nominacija Klintonove izvesna. Daleko od toga. Ali ako je pobeda na izborima u Ajovi i Nju Hempširu za nekoga imperativ, onda je to svakako Sanders. Hilari može, i najverovatnije i hoće, preživeti nešto slabiji početak trke i onda snažnije ući u ostatak kampanje. Barni, međutim, utisak je, nema pravo na takvu vrstu greške, jer su mu upravo ove države najveća šansa, ali i nada za dobar nastavak borbe za nominaciju.

Jak uzlet Sandersa je, istini za volju, obezbedio povod komentatorima i medijima da publici saopštavaju prognoze i izveštavaju je o interesantnijoj trci, čiji pobednik nije unapred poznat. Sanders, kao demokrata levičar (protivnici zlurado kažu “socijalista”), kampanju vodi na sličnim temama na kojima je svojevremeno Obama mobilisao moćan talas podrške - socijalna pravda, briga o ugrozenima, ograničavanje upliva velikih korporacija u kampanju (njegova kampanja prihvata samo “male” donator, ne i velike korporativne igrace), a njegovi izrazito socijalno liberalni stavovi, politika “otvorenih vrata” prema imigrantima i zagovaranje opreznije spoljne politike (za razliku od Klintonove on se dosledno protivio američkoj vojnoj intervenciji na bliskom istoku) rezoniraju sjajno sa onim delom biračkog tela koje je 2008. izabralo Obamu - mladim, školovanim, socijalno liberalnim, LGBT biračima i neretko imigrantima.

Tome govori u prilog i činjenica da na nacionalnom nivou njegovo najjače uporište leži u biračima starosnog doba od 18 do 34 godine. Da li će mobilizaciju sličnog biračkog tela poput Obame vremešni Sanders uspeti da kapitalizuje poput prvog afro-amerikanca koji je postao Predsednika SAD ostaje da vidimo.

Trka demokrata za kandidata počinje 1.februara u Ajovi, a moglo bi da se desi da bude mnogo uzbudljivija nego sto je bilo ko mogao da pretpostavi pre samo nekoliko meseci.

Autor: Srđa Popović, gostujući predavač Univerziteta Harvard