Kipar dobio novu "infuziju"

Kipar je tražio paket pomoći do 17 milijardi evra, što je jednako njegovom godišnjem privrednom proizvodu, kako bi podržao svoje banke koje su dosta izgubile na otpisu grčkog duga.

Posle Grčke, Portugala i Irske još jedna članica evrozone dobila je pomoć za spas od bankrotstva. Kiparska vlada je u junu prošle godine zatražila međunarodnu finansijsku pomoć, nakon što su dve najveće banke tražile pomoć države da bi nadoknadile gubitke od oko 4,5 milijardi evra, nastale učešćem u masovnom. Ministri finansija evrozone saglasni su da je odluka o pomoći dobar potez. "Pre skoro 9 meseci Kipar je tražio pomoć od evropskog stabilizicionog fonda,a zbog složene situacije u finansijskom sistemu odlagali smo odluku o tome. U međuvremenu, finansijsko stanje na Kipru se pogoršalo, i mislim da odluka o paketu pomoći dolazi u pravom trenutku",

rekao je komesar Oli Ren.

Jeroen Dijsselbloem, president of the Eurogroup meetings of the 17-nation eurozone's finance ministers:

"Partneri u evrozoni veruju da paket za Kipar znači ne samo spasavanje njihove ekonomije, već i stabilnsoti evrozone", kaže predsedavajući evrogrupe.

Ipak diektorka MMFa Kristin Lagarrd upozorava da spasilačke misije nisu deo, kako je rekla humanitarne akcije tipa Bend ejda, nego potezi koji vode ka trajnim rešenjima.

Da bi osigurala pomoć, Nikozija će možda morati da pokrene privatizaciju, dogovori sumu potrebnu za dokapitalizaciju banaka i pobije tvrdnje da je Kipar raj za pranje novca.

Ministri 17 članica evrozone tražiće od Kipra da i ojača sprovođenje zakona o izbegavanju plaćanja poreza, rekle su diplomate uoči sastanka u Briselu.

Nikozija može da očekuje i pomoć Rusije, koja će verovatno produžiti rok za vračanje ranijeg duga od 2,5 milijarde evra, dok je druga varijanta da ponudi novi zajam.