"Reformisana JP tek za tri godine"

Toliko je, kako je objasnio, potrebno vremena, kako bi se reformisala na način da se cene njihovih proizvoda i usluga formiraju na tržištu, da se reše viška zaposlenih, optimizuju nivo zarada, ali i da se bave samo onim što i jeste srž njihovog poslovanja.

“Ta preduzeća moraju da se ponašaju kao privatna, da polažu račun državi i tek onda možemo da očekujemo da i ona sama i javne finansije budu u boljoj situaciji”, rekao je Vučković.

Govoreći na okruglom stolu NIN Fokusa “Poslovanje, restrukturiranje i investicije u javnom sektoru”, on je podsetio da je u ranijim godinama proglašavano za uspeh ako javno preduzeće preuzme posao izvan njegove delatnosti.

“To je bila socijalna politika, pa umesto da manje preduzeće bankrotira, ono je opstajalo tako što je pripojeno većem sistemu. Tako trošak nije izbegnut, samo se prevaljivao na poreske obveznike”, rekao je on.

U 2015. je, kako je primetio, bilo iskoraka u reformi javnih preduzeća, ali pre svega organizacione prirode. Preduzeća su podeljena na više delova kao u Železnicama ili u EPS-a, a to je, kako je naveo, prvi korak, koji međutim nije dovoljan.

Kada je reč o 17 strateških firmi od kojih će desetak u narednoj godini da ostane, Vučković savetuje oprez, te poručuje da bi i za tih 10-tak trebalo naći rešenje kako bi taj proces bio završen.

Napominjući da na tome još treba dosta da se radi, Vučković je primetio da obeshrabruje najava da će neka od tih preduzeća i ubuduće ostati na državnim jaslama.

“Imamo velike probleme, šanse su prokockane i nemamo luksuz da mnoga preduzeća preživljavaju na račun poreskih obveznika”, kaže Vučković koji srž problema vidi u rudniku Resavica, Železnicama Srbije, Srbijagasu i EPS-u.

Vučković tvrdi i da stvari mogu da izgledaju dobro na površini, odnosno da jedna godina, kao ova, bude zaokružena bez dodatnog budžetskog novca za neku od tih firmi, ali problemi se, kaže, time ne rešavaju. Kao primer je naveo Hemijski kompleks, Železaru Smederevo i RTB Bor.

Vučković je ukazao i na obavezu da javna preduzeća moraju od svojih prihoda vraćaju novac u budžet, ali i da investiraju, što je gotovo uvek isto ili manji iznos od onog koji se vraća u državnu kasu.

A trebalo bi da bude drugačije, ukazao je Vučković.

Komentarišući opasku ministra privrede Željka Sertića da u nekim preduzećima ima više zaposlenih u administraciji nego u proizvodnji, on je rekao da su pojedini primani tamo “gde najmanje boli” i gde njihovo neznanje i nestručnost lakše mogu da se sakriju- a to je administracija.

Vučković je ocenio da je za sada, najveći propust u ekonomskoj politici nedovoljan napredak u sređivanju stanja u državnim preduzećima, te upozorio da bez toga nema ni sređivanja javnih finansija.

Sređivanje javnih finansija, međutim, rekao je Vučković, ne treba banalizovati i svoditi na štednju i otpuštanja.

Vučković je rekao da Fiskalni savet uvek sagledava širinu problema i ne bavi se samo smanjivanjem plata i penzija i otpuštanja kako to, kako je rekao, neki mediji vole da predstavljaju.