"Pohvale su ok, ali šta ćemo dogodine?"

"Pozitivna ocena može da doprinese povećanju atraktivnosti Srbije za strane direktne investicije i za ubraznje privrednog rasta Srbije u narednoj godini", rekao je Arsić.

On je kazao da je tačno da smo dobili pozitivnu odnosno prelaznu ocenu od MMF-a, ali i da je prilično izvesno da nismo dobili najbolju moguću ocenu. "Mi smo do sada ostvarili relativno dobre rezultate u oblasti fiskalne konsolidacije odnosno smanjivanju fisklanog deficita, ali i osrednje rezultate u sprovođenju strukturnih reformi. Ono što je, takođe, prilično zabrinjavajuće, kada je u pitanju fisklana konsolidacija, jeste da će i nakon ovog smanjenja fisklanog deficita - on u ovoj godini biti relativno visok", naveo je Arsić.

On je istakao da pritom nema jasnog plana kako će se u narednim godinama nastaviti smanjenje fiskalnog deficita.

Prema njegovim rečima, fiskalni deficit će ove godine biti 3,5 do četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, što će biti jedan od većih fiskalnih deficita u Evropi.

"Cilj vlade treba da bude da kroz nekoliko godina naš fiskalni deficit bude znatno ispod tri odsto BDP-a - na oko jedan odsto", rekao je Arsić.

Kada su u pitanju strukturne reforme, Arsić kaže da je određeni napredak ostvaren u drugoj polovini prošle godine usvajanjem nekoliko dobrih zakona, kao što su Zakon o radu, Zakon o planiranju i izgradnji i drugi.

Arsić ocenjuje da je u nekim drugim segmentima napredak više nego skroman, a pre svega u restrukturiranju javnih preduzeća i privatizaciji bivših društvenih preduzeća.

Profesor Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije Zoran Grubišić je izjavio da pohvala fiskalnih rezultata povodom druge revizije aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om je očekivana i da će u narednom periodu akcenat biti na strukturnim reformama.

"Rekao bih da je stav MMF-a manje više očekivan i pohvaljene su stvari u kojima je ostvaren vidljiv rezultat. To je fiskalna strana budžeta, prihodna, smanjenje budžetskog deficita, koji je ispod projektovanog, inflacija koja je ispod ciljane, stabilan kurs, a dugoročne stvari koje su potrebne da bi se zadovoljio taj dugoročno održiv privredni rast- to su izadaci investicionog karaktera i upućena je sugestija da ne treba da se smanjuje već poveća", rekao je Grubišić.

On je rekao da je akcenat na strukturnim reformama, smanjenju zaposlenih u javnom sektoru i ostvarenoj dogovorenoj dinamici i da se zbog dugoročnog trenda ne može ostvariti povećanje plata i penzija.

Grubišić je kazao da je moguće da će se tu naći međuprostor, ali ne onoliko koliko je planirala vlada.

"Šta će biti po tom pitanju videće se, ali mislim da se može očekivati sledeća revizija i poseta u oktobru i to će donekle biti stvar pregovora", kazao je Grubišić.

On je dodao da će se videti da li će biti povećanja plata i penzija i koliko će ono iznositi.

"Verovatno neće biti toliko koliko je vlada planirala, već u nekom delu, a predstavnici MMF-a su uputili sugestiju da to trenutno nije realno i da se ne može očekivati upravo zbog dugoročnih stvari strukturne prirode", kazao je Grubišić.