Bankar: Evo šta koči stambene kredite

Ipak, situacija je drugačija sa kreditima na kraći rok, kod kojih je 98 odsto zajmova plasirano upravo u dinarima, kažu u Sosijete ženeral banci.

Dejan Vučinić izvršni direktor direkcije za rad sa stanovništvom u toj banci, kaže da prodaju stambenih kredita može da poboljša celokupna situacija u zemlji.

“Mi smatramo da je cena kvadrata izuzetno visoka. Plate i penzije, tj njihovo smanjenje uticalo je na to da građani budu oprezniji pa da ne uzimaju stambene kredite”, kaže on.

Vućinić objašnjava da je mali broj tih kredita takođe prisutan i zbog nepoverenja u stabilnost domaće valute na neki duži period, pa je rizik, kaže, suviše veliki.

"Ne može se predvideti kakav će biti kurs dinara za pet godina, a kamoli za 25 godina, koliko traje otplata", kaže.

Prema njegovim rečima, u “Sosijete” banci zabeležen je rast stambenih kredita od 5,5 odsto i to zahvaljujući pre svega podršci subvencijama za vojna lica, već petu godinu za redom.

Vučinić navodi da su kamate na dinarske kredite pale i da će i dalje padati ukoliko se nastavi trend pada referentne kamatne stope NBS.

Podsetio je da su oni kao banka imali izveštaj da će pad kamatnih stopa imati pozitivan uticaj na tržiste što se i dogodilo.

Prema nejgovim rečima, referentna kamatna stopa od maja prošle godine do sada, smanjena je za trećinu, sa devet na šest odsto, što je uticalo i na pojeftinjenje dinarskih kredita.

Vućinić ističe da banka planira da snizi kamatne stope na štednju u evrima.

“Kamata na keš kredite s rokom otplate od sedam godina je pala sa 20,95 odsto pala na trenutnih 15,95 odsto, dok je kamata na kredite sa rokom otplate od godinu pala na 9,95 odsto”, kaže on.

Vučinić navodi da je Sosijete ženeral banka priićno rigorozna kada je procena plasmana u pitanju, te da je prosečan iznos kredita u banci u ovoj godini oko 2.600, dok kao primer navodi Makedoniju koja ima liberalniju politiku, tako da je ta prosečna brojka oko 5.000 odobrenih keš kredita.

On primećuje da je stepen vraćanja kredita blago povišen i dodaje da banka ima upola manje nenaplativih kredita kod stanovništa nego drugi na tržištu. Kako je precizirao, prosek za Srbiju je oko 10 odsto, dok je kod njih 4,5 odsto.

Za to je, osim brige o plasamnu, zadužen i “lični bankar” – institucija za koju Vučinić tvrdi da zaista živi kod nas.

“Mi smo na tržištu preko 30 godina i ne nameravamo da radimo kratkoročno, nije nam poenta da zadužimo klijenta do njegovog maksimuma, već je bitna procena i potreba klijenta. Upravo o tome se brine lični banlkar koji vodi računa o tome da klijent nema loš plasman”, kaže on.