Nemoguća legalizacija po Iliću

Obećanje Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, da će vlasnici nelegalnih kuća moći da se upišu u katastar nepokretnosti i time praktično legalizuju svoja zdanja za svega 100 evra, koliko košta naknada za upis prava vlasništva – nije ništa drugo nego poklon onima koji su zidali mimo svih pravila i propisa, piše Politika.

Uz to će gratis dobiti i vlasništvo nad zemljištem pod objektom.

Da bi pravda koliko-toliko bila zadovoljena možda bi trebalo napraviti razliku između onih koji su zidali krov nad glavom i onih koji su gradili kvadrate za tržište. Ministar Ilić je već najavio da privilegije ne važe za poslovne objekte i da će morati da prođu kroz redovnu proceduru.

Ali Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opštine i Goran Rodić, iz Privredne komore Srbije, upozoravaju da bi i među stambenim objektima trebalo napraviti kategorizaciju. Oni smatraju da samo građanima kojima su rešavali stambeno pitanje – a takvih je oko 70 odsto, treba omogućiti besplatnu legalizaciju.

Luksuzne vile, vikendice na Zlatiboru, apartmani, hoteli, stambene zgrade i svi objekti koji su građeni sa idejom da se na njima zaradi moraju, kažu, biti od toga izuzeti.

"Nemam ništa protiv toga da svima omogućimo da se uknjiže u katastar onako kako je predložio ministar. Ali ako danas legalizujemo bespravnog graditelja, a on sutra proda svoj objekat, kome smo učinili uslugu? Svi znamo da uknjiženo vredi više. Zato smatram da na legalizovane objekte treba staviti hipoteku u vrednosti naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Pa ako neko želi da proda kuću neka prvo plati bar deo onoga što su platili građani koji su zidali po zakonu", izričit je Paunović.

Pošto će Republika ubirati prihod od takse za upis vlasništva u Katastru nepokretnosti, ona prema Paunovićevom mišljenju, treba da sagradi i infrastrukturu u nelegalnim naseljima. "Ako se opštine odreknu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta one više nemaju nikakvu obavezu da grade infrastrukturu. Ko ubira prihod taj treba i da gradi", smatra Paunović.

Prema proceni Stalne konferencije gradova i opština za izgradnju nedostajućih vodovoda, kanalizacija i asfaltiranje ulica u Srbiji potrebno je između četiri i sedam milijardi evra.

Goran Rodić ukazuje da ne bi trebalo dozvoliti da se po automatizmu izjednači vlasništvo objekta i zemljišta. Znači svako ko je gradio na državnom zemljištu dobija plac na poklon.

"To je opasan presedan. Država ne sme besplatno da se odriče zemljišta. Ona može da propiše neke koeficijente i da omogući plaćanje na rate. Kakvu poruku ona šalje građanima koji su zidali po zakonu i onima koji su platili legalizaciju" – pita Rodić.

Ministar je rekao da će postojati žalbeni rok od 60 do 90 dana za prigovore onih koji bi eventualno ovim upisom bili oštećeni, ako su vlasnici parcele, ako na tom zemljištu treba da se gradi infrastrukturni koridor…

Ali, šta ako je vlasnik parcele bio u bolnici ili van zemlje za vreme tog roka? Ili, odakle će recimo država da zna da je bespravni graditelj podneo zahtev za uknjižbu i da treba da uloži prigovor, jer je on sagradio kuću na katastarskoj parceli od nekoliko hektara? Da li to znači da vlasnik legalizovanog objekta postaje vlasnik sveg tog zemljišta ili samo onog pod objektom? Odgovore na ova pitanja potražili smo juče od članova radne grupe za legalizaciju. Ali, pošto su oni tek pre dva dana izabrani, ovom temom će se baviti narednih dana.

Sasvim je izvesno da će u imovinskom delu morati da uvedu neka ograničenja. Upitan kako će katastar tehnički sprovesti uknjižbu Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, nije imao odgovor. On kaže da ne može da komentariše predlog ministra dok ne vidi izmene Zakona o katastru.

Tesla je potvrdio da Republički geodetski zavod već ima orto-foto snimke tako da se zna gde se svaki nelegalan objekat nalazi. Prema njihovim podacima u Srbiji ima 1,3 miliona nelegalnih objekata i svi su upisani u katastar, ali nemaju uknjižene vlasnike. Bez obzira na to što ministar građevinarstva i urbanizma kaže da će uknjižbom vlasnika objekata biti povećana obuhvata naplate poreza na imovinu i prihod lokalnih samouprava Saša Paunović kaže da to nema uticaja. Jer, porez na imovinu plaćaju svi vlasnici objekta bez obzira na to da li su sazidani sa građevinskom dozvolom ili bez nje.