Kad hipoteka nije dovoljna, doplata

Jer ako se kroz prodaju ne namiri ceo ostatak duga, dužnik mora da nadomesti razliku.

Iako većina bankara s kojima smo razgovarali tvrdi da u praksi do sada nisu imali takav slučaj, nezvanično saznajemo da je pokrenuto nekoliko ovakvih tužbi za naknadu do punog iznosa duga. "Zbog oscilacija na tržištu, pogotovo krajem 2008. i tokom 2009. godine, u nekim delovima Srbije došlo je do pada vrednosti nekretnina", objašnjavaju pravnici jedne banke.

Takođe, dužnici koji su uzimali kredite u švajcarskim francima mogli bi da se, u slučaju aktiviranja hipoteke, nađu u nebranom grožđu. Njima je, uprkos redovnom plaćanju rata, zbog jačanja franka porastao ukupan dug posmatran u evrima.

S obzirom na to da se kvadrati ovde, gotovo bez izuzetka, procenjuju u evrima, njihova vrednost sada bi mogla da bude nedovoljna da bi se namirili eventualni gubici po uzetim kreditima u „švajcarcima“.

Prodaja oduzete nekretnine, posle sudskog postupka, može da ide na licitaciju, aukciju ili da se proda neposrednom pogodbom.

"Zakon dozvoljava da početna cena na licitaciji bude 60 odsto od tržišne vrednosti koju je odredio sudski veštak. Ako se prvi put ne pronađe kupac, moguće je, u sledećoj prodaji, da početna cena bude 30 odsto od procenjene vrednosti. Kod neposredne pogodbe nije oglašena cena, već se ona formira na osnovu procenjenog tržišnog stanja", objašnjava Ivan Manevski, sa portala „Doboš".

Preko ovog portala trenutno su banke oglasile prodaju 170 stambenih objekata, nakon aktiviranja hipoteka. Procenjuje se da je oko 75 odsto od ovih nekretnina u nekadašnjem vlasništvu preduzeća, a ostatak je oduzet od građana.