Od januara dug veći milijardu evra

Sa 23,8 milijardi evra duga prema inostranim kreditorima, Srbija je danas visoko zadužena zemlja.

Pritisak na kurs i pad kreditnog rejtinga zemlje, samo su neke od posledica, tvrde analitičari. Srbija je visoko zadužena zemlja po tri kriterijuma. Spoljni dug je dostigao 80 odsto BDP-a, a samo pre dve godineje bio 65 procenata.

Učešće izvoza u dugu je skoro tri puta, a ne bi smelo da bude veće od 220 odsto. Takođe, godišnje serisiranje spoljnog duga čini 40 odsto izvoza, a ne bi smelo da pređe četvrtinu. Od Srbije su, doduše, zaduženije Hrvatska i Mađarska, ali ne i Rumunija, Poljska, Turska i Slovačka. Alen Kovač, analitičar Erste banke kaže da spoljni dug Srbije ukazuje na visoku zaduženost i ranjivost zemlje. "Nema signala da će Srbija imati probeme, ali je pitanje kolika će biti mogućnost daljeg zaduživanja i otplate dugova. Ako zemlja ne bude mogla da vraća obaveze, trošiće devizne rezerve, a to će značiti pritisak na devizni kurs. Izloženost rizicima ublažavaju jedino nivo deviznih rezervi i nizak udeo kratkoročnog duga", kaže Kovač.

U makroekonomskom izveštaju Erste Grupe stoji da ove godine očekuju ubrzanje rasta spoljnog duga. Ocena je da bi privatni sektor mogao da smanjuje svoju zaduženost, doduše sporije, dok bi javni sektor i banke nastavili da povećavaju neizmireni dug. "Mora se usporiti dinamika zaduživanja kako ne bi bilo problema sa otplatom kredita", upozorava Kovač.

A, samo u ovoj godini država se zadužila za 1,2 milijarde evra. Najnoviji kredit od 400 miliona dolara je uzela od Sosijete Ženeral banke, a najveći dug država je napravila prodajom državnih hartija. U januaru i februaru ove godine Uprava za trezor je prodala dinarskih zapisa vrednih više od pola milijarde evra, plus 300 miliona evra hartija vezanih za stranu valutu.

Samo od 2008. godine dug države prema komercijalnim bankama je povećan 11 puta, sa 18 na 211 milijardi dinara, pokazuju podaci NBS. Srbija tako danas duguje i vladama (Kuvajt, Poljska, Rusija) i međunarodnim insitucijama.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu kaže da smo daleko od situacije u Grčkoj, ali da nikako nismo u dobroj poziciji. "Srbija bi mogla ući u problem servisiranja duga, crvena lampica se pali čim spoljni dug pređe 80 odsto BDP. To znači visok kreditni rizik, skuplje zaduživanje države i teže nalaženje kreditroa. Državne hartije će nalaziti kupce, ali špekulante koji neće biti zadovoljni sa kamatom od 14 odsto koju im država daje. Tražiće više, a to ponovo znači veći udarac na budžet", kaže Savić.

I Nikola Fabris, glavni ekonomista Centrane banke Crne Gore, upozorava na opasnost. "Banke i država danas redovno otplaćuju kredite, opasnost ne vidim ni u narednih nekoliko godina. Ali ukupan javni dug je dostigao 42 odsto BDP-a. On je sada održiv, a zabrinjava tendencija njegovog brzog rasta. Sve preko 55 odsto BDP-a bi upalilo crvenu lampicu", kaže Fabris.

Po međunarodnim kvalifikacijama Svetske banke zemlja u kojoj je javni dug ispod 30 odsto BDP-a je nisko zadužena. Od 30 do 60 odsto je srednje zadužena, a preko 60 procenata je visoko zadužena. Srbija je dakle, od visoko zaduženog nivoa trenutno daleko oko 18 odsto, ali treba imati u vidu da je naš javni dug u 2008. godini bio 26 procenata, a da je danas iznad 40 odsto.