Više od 60.000 državnih službenika

Vlada Srbije je 2009, zbog ekonomske krize i štednje na svim nivoima, rešila da smanji broj zaposlenih u administraciji. Te godine je u državnoj upravi bilo zaposleno više od 30.000 ljudi, dok je na nivou gradova i opština radilo 37.800 ljudi koji su platu dobijali iz budžeta.

Prema podacima is septembra ove godine, u državnoj administraciji broj činovnika se smanjio ispod 28.500 ljudi. Vlada je oktobra 2009. utvrdila da višak zaposlenih ima 110 opština i gradova, dok 35 samouprava ne mora da otpušta zaposlene.

Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković ocenio je da je administracija u Srbiji na lokalnom i državnom nivou neprofesionalna i politizovana i da Ministarstvo ima ideju da definiše status državnih i lokalnih službenika, čiji položaj zavisi od izbora. Jednostavnije, kako dođu novi izbori zapošljavaju se novi činovnici, u odnosu na stranačku pripadnost i rodbinske veze, dok su kriterijumi stručnosti uglavnom nebitni. Ovaj funkcioner Ministarstva za državnu upravu upozorava da bez reforme javne administracije Srbija ne može da postane članica EU.

Međutim, srpska administracija je, bez obzira na glomaznost, od Evropske komisije obično dobijala pohvale za rad. Tome doprinose mnogobrojne i višegodišnje obuke koje organizuje Kancelarija za evropske integracije, kroz koje je prošlo više hiljada zaposlenih državnih službenika. Ipak, reč je o manjini onih koji dobro rade i „vuku kola“, dok većina dane provodi ispijajući kafu, uz efektivno radno vreme od par sati.

Miloš Đajić iz Centra modernih veština navodi da je ekonomska situacija u zemlji veoma loša i da su stranke pod velikim pritiskom da zaposle one koji nemaju posao.

“Bez obzira na sve eventualne izgovore, mora se naći način da uprava bude efikasna. Međutim, ima slučajeva da neke lokalne samouprave ne mogu da sprovode zakone jer nemaju dovoljno kvalitetne kadrove, a ne smeju da zapošljavaju nove”, kaže Đajić.

Ni saradnika Centra za novu politiku Gorana Nikolića ne čudi situacija u kojoj stranke zapošljavaju lojalne kadrove.

“Postoji zakon koji je donet kada su na vlasti bili G17 plus i DSS, prema kojem državni sekretari ne mogu da budu menjani dolaskom novih ministara i to se, koliko znam, poštuje. Ipak, kako god to izgledalo, logično je da stranka koja dođe na vlast želi da ima poluge upravljanja u svojim rukama. To se ne može opravdati, ali ipak mislim da problem nije toliko veliki, jer se odlaskom jedne i dolaskom druge vlasti ne smenjuju baš svi. Čak oni koji se smene ne dobijaju otkaz, nego budu premešteni na neko drugo mesto”, zaključuje Nikolić.