Ako bude nuklearke, biće na Dunavu

Dnevni list Danas, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, navodi kao moguće lokacije Kostolac, mesto Mladenovo u Bačkoj, ali i Dalj u Hrvatskoj koji bi bio zajednički graditeljski poduhvat Srbije i Hrvatske finansiran novcem zapadnog ili ruskog partnera.

Interesantno je, piše Danas, da se mogućnost izgradnje nuklearne elektrane ograničava samo na prostor Dunava koji predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Hrvatske, a u obe zemlje postoje prilično ambiciozni nuklearni lobiji.

Tim lobijima, kažu dobro obavešteni sagovornici tog lista, nije toliko bitno da li će pomoć u izgradnju nuklearki pružiti zapadnjaci ili Rusi pa se i jedni i drugi trude da pridobiju njihovu naklonost.

Dejan Dimov, tvorac Moratorijuma o zabrani gradnje nuklearki iz 1989. godine, kaže da su potencijalne lokacije za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji određene još sedamdesetih godina prošlog veka, kada su lokaliteti potpuno ispitani i odobreni za tu namenu.

Tadašnji stručnjaci su, prema rečima našeg sagovornika, kao potencijalna mesta izabrali područje oko Kostolca, oblast blizu mesta Mladenovo u Bačkoj, dok su na teritoriji Hrvatske određeni Dalj u blizini granice sa Srbijom, zatim Prevlaka kod Zagreba i ostrvo Vir kod Zadra.

On objašnjava i da je „moratorijum usvojen 1989 godine. Njegovom usvajanju je prethodio referendum kao i četvorogodišnja javna rasprava širom bivše Jugoslavije. Političke strukture bile su na strani izgradnje nuklearki, ali je mišljenje stručnjaka i javnog mnjenja preovladalo“.

Dimov dodaje i da bi Srbija trebalo da se okrene alternativnim izvorima energije i da se u tom pogledu ugleda na Nemačku i Švedsku, koje su na taj način rešile problem nedostatka energenata. Razloge zbog kojih se u svetu grade nuklearne elektrane, Dimov vidi isključivo u vojnim interesima. „Nuklearke su vojni program. To nema nikakve veze sa strujom, niti sa ekonomijom. Izotopi, kao i plutonijum za pravljenje oružnja nastaju iz procesa sagorevanja goriva. Država koja uloži u izgradnju nuklearke u nekoj drugoj zemlji polaže pravo na uzimanje plutonijuma, nakon čega radioaktivni otpad vraća u zemlju gde je nuklearka izgrađena. Model ugovora je manje više isti, bez obira o kojim državama je reč. Investiciju za izgradnju zemlja u kojoj se gradi nuklearna elektrana trebalo bi narednih 25 godina da otplaćuje kroz izvoz struje“, tvrdi Dimov.

Upitan da li su Srbiji neophodne nuklearke i koliko je opravdan strah od gradnje atomskih centrala, Ilija Plećaš, naučni savetnik Instituta Vinča, kaže za Politiku da je poznato da su nuklearke bile uzrok mnogo manje žrtava nego drugi izvori energije. Pogotovo hidroelektrane, koje su u tri velike katastrofe, u Indiji, Brazilu i Italiji, odnele na desetine ljudskih žrtava u jednoj sekundi.

Prema rečima Plećaša, koliki je značaj korišćenja atomske energije potvrđuje i to što gotovo da nema zemlje koja nema svoje atomske centrale. Italijani planiraju gradnju nuklearke u Albaniji, jer su svesni da je to budućnost, zato što se rezerve uglja i drugih energenata smanjuju.

Samo Bugarska i Mađarska imaju po četiri nuklearna reaktora, Slovenija i Hrvatska po jedan u Krškom. U svetu nuklearne elektrane pokrivaju 16 odsto potreba za strujom. Najviše su zastupljene u Litvaniji, čak 80 odsto, a za njom je Francuska.

Ko pregovara o nulearkama?

I posle tri dananejasno je ko je s kim i da li je uopšte bilo razgovara o gradnji nuklearki. Kako prenosi Politika, iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića kažu da se o toj temi nije pričalo čak ni prilikom nedavne posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva.

Iako niko u Vladi Srbije nije želeo zvanično da otkrije čija je ideja gradnja srpsko-ruske nuklearke, kako nezvanično saznaju Novosti, pričom o gradnji nuklerane elektrane u Srbiji u saradnji sa Rusijom najviše se bave ministri koji su i do sada pregovarali u svim poslovima sa Ruskom Federacijom.

Najveći deo ekonomskih i drugih odnosa sa Rusijom vodi se godinama preko zajedničkog srpsko-ruskog mešovitog komiteta. Našu zemlju u ovom timu predstavlja Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije. Energetsku srpsko-rusku priču od samog početka u svojim rukama “drži” Petar Škundrić, ministar energetike.

Ipak, čak i predstavnici SPS, na koje se najviše “upire prstom” da su umešani u priču o nuklearnom postrojenju, negiraju bilo kakvu vezu sa ovom temom, navode Novosti.

NE daju najjeftiniju struju

Kao razlog zašto bi trebalo porazmisliti o izgradnji nuklearke, energetski stručnjaci navode ekonomsku računicu. Proizvodnja električne energije u njima je najisplativija u poređenju sa svim drugim gorivima.

Cena jednog kilovat-časa proizvedenog u nuklearnoj elektrani košta dva američka centa, dok taj isti kilovat-čas dobijen iz termoelektrane na ugalj košta oko četiri američka centa, tvrde stručnjaci. Podaci govore da se svaki treći kilovat struje u Evropi dobija iz nuklearki, a u svetu se više od 16 odsto ukupne električne energije proizvodi u takvim elektranama.