Kako Srbija da izađe iz krize?

Takođe, država bi morala da pronađe način da smanji visoke kamatne stope na kredite privredi, ocenili su ekonomski stručnjaci.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da se ne očekuje da će se kriza u svom punom intenzitetu nastaviti u dužem periodu, ali da će se izvesne recesione tendencije sigurno ispoljiti barem još ove do polovine 2014. godine.

Imajući u vidu privredna kretanja u SAD, situaciju u zemljama evrozone, koja je s jedne strane posledica krize, a s druge strane već postaje već uzrok, moglo bi da se desi da svetska ekonomska kriza ima "duplo dno", ocenio je Hanić.

Prema njegovim rečima, Srbija će se u ovoj godini teško vratiti na nivo na kome je bila 2011. godine, a privredni rast uglavnom će biti rezultat niske osnove iz prethodne godine.

S druge strane, Srbija i dalje ima nizak nivo zaposlenosti, očekuje se smanjivanje broja zaposlenih i realnih primanja, što će se nepovoljno odraziti na privredni rast, a, takođe, kada je o izvozu reč teško je očekivati veći rast s obzirom da su tržišta koja su uvoznici naših proizvoda u stagnaciji, dodao je on.

Hanić je napomenuo da bi kočnica daljeg privrednog rasta Srbije mogle da budu i "enormno visoke" kamatne stope na kredite privredi, koja je, ionako suočena sa problemom nelikvidnosti, što bi na duži rok moglo da dovede i do nesolventnosti. Profesor na Anadolskom univerzitu u Turskoj Mustafa Uzer ocenio je da bi Srbija, radi bržeg izlaska iz krize, trebalo da se okrene privlačenju "grinfild" investicija jer su to ulaganja koja otvaraju nova radna mesta pre nego kratkoročno i isključivo profitno orijentisane investicije, koje nisu izvozno orijentisane.

On je naglasio da bi Srbija trebalo da koliko je moguće diversifikuje privrednu strukturu i da podstiče izvoz, uz konkurentan kurs nacionalne valute, što je ključno za proces industrijalizacije.

Vanredni profesor na Institutu ekonomskih nauka Marko Malović ocenio je da bi uz sve to Srbija trebalo da uspostavi i valjaniji sistem vrednosti koji bi podrazumevao iskorenjivanje korupcije i racionalnije trošenje resursa koje imamo.

Takođe, trebalo bi obrazovati proizvodne lance, što znači da se mala i srednja preduzeća organizuju u klastere i koncentrišu oko većih proizvodnih sistema kakav je sada Fijat, kao i da proces privrednog razvoja ne bude ometan političkim ciklusima, koji su u Srbiji sve kratkoročniji, naveo je Malović.