Dolazi Putin: Gas, avioni, Marakana

Spisak tema koji će se naći na stolu pred srpskom i ruskom delegacijom je opširan, ali, kako se do sada moglo čuti, na dnevnom redu biće najpre privredna pitanja.

To i ne čudi, ako se zna da je Moskva jedan od vodećih privrednih partnera Beograda. Time će, prema rečima ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina, biti dat dodatni impuls ionako dobrim odnosima.

Premijer Rusije će posetu iskoristiti, pre svega, da svima jasno stavi do znanja da će ruski gasni gigant Gasprom graditi magistralni gasovod „Južni tok” i da se prve količine gasa mogu očekivati već 2015. godine. Time hoće da stavi tačku na mnogobrojne spekulacije da se odustaje od njegove izgradnje. Kao potvrda ozbiljnim namerama, da će gasovod biti realizovan na vreme, najavljeno je predstavljanje tog projekta u Hajatu gde bi čelni ljudi „Južnog toka”, pre svega Marsel Kramer, izvršni direktor, trebalo srpskoj javnosti da predoči potencijalnu trasu gasovoda, značaj gradnje ovog gasovoda kao i korist koju Evropa od njega ima.

Iako se poslednjih dana nagađalo da bi premijer Rusije dolazak mogao da iskoristi kako bi na najvišem nivou rešio pitanje preuzimanja EPS-a, upućeni u pregovore kažu da od toga nema ništa i da su to zlonamerne spekulacije, jer je stav srpske vlade poznat kada je reč o privatizaciji EPS-a.

Nagađanja da bi to moglo da se uradi kroz obnovu Memoranduma o saradnji između EPS-a i ruske firme Interao potpisanog 2008. godine (istekao 2009) kojim je Rusija pokušala da bez tendera uđe na mala vrata u EPS, ne stoje.

Činjenica je da je Interao bio zainteresovan za gradnju novih hidro i termoelektrana, kao i za zajedničko delovanje na tržištu trećih zemalja, posle čega su predstavnici ruske firme i dolazili da obilaze objekte, ali od tog posla nije bilo ništa. I tada je, kada je memorandum potpisan, postojalo ozbiljno protivljenje da se ovako veliki poslovi rade bez tendera, tako da je teško pretpostaviti da bi se takva priča sada mogla ponoviti, kategoričan je naš izvor.

Mnogo je izvesnije da Rusija, ukoliko već želi da uđe na srpsko tržište struje, to uradi kroz zajedničku gradnju gasnih elektrana po završetku gasovoda „Južni tok”. Reč je o mogućnosti ulaganja u izgradnju gasnih centrala kogenerativnog tipa u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, koje bi proizvodile električnu i toplotnu energiju.

Rusi nude "migove", kredit čeka na projekte

Ruski partneri zainteresovani su za projekte na srpskoj železnici, ali i u agraru, bankarskom sektoru, kao i za dodatne aranžmane u oblasti energetike, pa stoga Putin sa sobom dovodi svitu u kojoj će se, pored članova njegovog kabineta naći još oko stotinak ljudi.

Sa druge strane, Beograd je, u uslovima svetske ekonomske krize, i te kako zainteresovan za strane investicije i priliv svežeg kapitala koji u Rusiji danas ima.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin kaže da ta zemlja želi da obezbedi saradnju sa Srbijom u dužoj perspektivi i da ne namerava da se ograniči na već postojeće projekte. "Zainteresovani smo za saradnju u oblasti hemije, infrastrukture, imamo odlične perspektive u oblasti farmaceutike, znamo da su Srbi zainteresovani za učešće u ogromnim građevinskim projektima za ZOI u Sočiju 2014, kao i za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. Sva ova pitanja biće dotaknuta u ovoj ili onoj meri", navodi on.

Konuzin očekuje da sa Putinom u delegaciji bude i ministar odbrane Anatolij Serdjukov, koji bi sa srpskim zvaničnicima trebalo da razgovara o saradnji oružanih snaga, uključujući i liniju vojnotehničke saradnje.

Komentarišući navode da bi prilikom posete premijera Putina srpskoj strani mogli da budu ponuđeni ruski borbeni avioni, „migovi”, on kaže da su "razgovori o tome su u toku".

"Srpske oružane snage zainteresovane su za nove avione. Koliko mi je poznato pregovori na tu temu su u toku ne samo sa Rusijom već i sa drugim zemljama. Mi smo, sa svoje strane, spremni da ponudimo one modele koji bi mogli da interesuju srpsku stranu", objašnjava ruski ambasador.

Na pitanje šta je problem sa kreditom vrednim 800 miliona dolara koji je Rusija ranije odobrila Srbiji, ambasador Konuzin odgovara da su, da bi ruska strana dala taj kredit, neophodni projekti i ugovori. "Do danas, nažalost, eksperti dve strane nisu uspeli da završe taj posao. Glavni problem je što nema spremnih projekata. Kada budu završeni, može se potpisati ugovor i biće izdvojena finansijska sredstva", objašnjava on.