Ukinut “krizni porez“ na plate

Ovim potezom su primanja ministara, poslanika, zaposlenih u Narodnoj banci, ali i u ostalim javnim službama vraćena na nivo iz aprila prošle godine. Ekonomisti kažu da ukidanje kriznog poreza i pre nego što je kriza prošla neće mnogo oštetiti budžet, ali da su predstavnici izvršne vlasti ličnim primerom morali da pokažu da kaiš i dalje mora da se steže.

Kada prime januarsku platu, svi zaposleni u javnom sektoru mogu da budu zadovoljni, jer im se više ne odbija krizni porez koji je, u zavisnosti od visine primanja, iznosio deset ili 15 odsto. Taj novac u proteklih šest meseci nije išao u budžet, već u poseban fond solidarnosti za radnike najteže pogođene krizom. Ekonomski savetnik premijera Milojko Arsić ima razumevanja za ukidanje Zakona o privremenom smanjenju plata.

“Ukoliko odredimo niske plate za najvažnije ljude u državnoj upravi, onda će to podstaći negativnu selekciju. Znači, većina najsposobnijih će napustiti državnu upravu i otići u privatni sektor ili neke druge delatnosti. To je imalo smisla kao privremena mera u trenucima kada je bila najteža ekonomska kriza, ali zaista nije bilo opravdanja da se ta mera produži za duži vremenski period”, objašnjava on.

Arsić, osim što opravdava vraćanje plata na viši nivo, vidi prostor da se one i podignu, bar u slučaju najviših funkcionera u državi. Prema njegovim rečima, srpski ministri, sa platama nešto većim od 100 hiljada dinara, daleko zaostaju za kolegama iz regiona.

“Mislim da bi bilo dosta adekvatnija politika da se plate za najodgovornije, najvažnije poslove u državi povećaju, jer ako ljudi zaista imaju veliku odgovornost, mnogo veću nego direktor jedne firme ili banke, onda bi njihove plate trebalo da budu veće. Ali normalno je da za veće plate treba tražiti i bolje rezultate”, dodaje on.

Iako kaže da vraćanje plata na staro neće mnogo opteretiti budžet, ekonomista Zoran Popov smatra da to nije čin koji bi se mogao nazvati moralnim.

“Bolje bi naime bilo da, ako svi moramo da stežemo kaiš i najavljuje se potreba stezanja kaiša, da je država to uradila ali tako da kaže da se zaposleni u državnoj upravi izuzimaju. I na taj način država da da primer stezanja kaiša, a ne da državna uprava steže građanima kaiš”, navodi on.

Pored toga što se ukida solidarni porez na plate u javnom sektoru, prestaje da važi i propisani iznos maksimalne plate. Ona je, u uslovima krize, za menažment u javnim preduzećima i insistucijama u kojima država ima većinski kapital, bila limitirana na šest prosečnih, onosno na 186 hiljdada dinara. To međutim ne znači da ograničenje neće biti regulisano na neki drugi način, tvrdi državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

“To znači da je vlada donela odgovarajuće odluke da se napravi procedura i propiše pod kojim uslovima se mogu isplaćivati plate, samim tim i definisati ograničenja i plafoni za isplatu tih plata. Ja u ovom trenutku ne znam da li je ta uredba pripremljena, ali verujem da će vlada doneti to na način da bude primenjeno u 2010. godini”, objašnjava Ilić.

Tokom ove godine, mogle bi da budu i odmrznute plate zaposlenih u javnom sektoru, kao i penzije, u slučaju da privredni rast u Srbiji bude veći od planiranih jedan i po odsto.

To je krajem prošle godine najavio jedan od najoptimističnijih ministara u Vladi Mlađan Dinkić, uprkos činjenici da smo se aranžmanom sa MMF-om obavezali da budu zamrznute i tokom 2010. godine.