Sav višak naše pšenice kupuju Kinezi

Posebno interesovanje za kupovinu svih tržišnih viškova pšenice iz Srbije pokazala je Kina, kaže clan Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan.

Pored toga izvezeno je i 226.378 tona brašna, a za izvoz nam ostaje još 1.435.000 tona pšenice.

Nakon završetka žetve u 2015. godini, u kojoj je sa 589.000 hektara dobijeno ukupno 2,4 miliona tona hlebnog zrna, ili 4,1 tona po hektaru, do početka ovogodišnje žetve u svet je iz Srbije izvezeno 789.389 tona pšenice.

Ponajviše u julu 2015. godine, čak 104.799 tona, a najmanje u junu 2016. godine samo 28.699 tona. Pšenica i brašno su se u proteklih godinu dana najviše izvozili u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju.

Prema procenama novosadske ,,Žitounije'', u Srbiji je završena ovogodišnja žetva na nešto većim površinama od prošlogodišnjih, a procena je da će se sa 595.000 hektara dobiti ukupno 2.885.000 tona pšenice.

Takav rod i zalihe obezbediće Srbiji, pored podmirenja domaćih potreba koje su na mesečno nivou od oko 120.000 tona, da može u narednih godinu da izveze 1.435.000 tona pšenice, navodi Gulan u pisanoj izjavi.

Posebno interesovanje za kupovinu svih tržišnih viškova pšenice iz Srbije, pokazala je Kina.

Ova zemlja je spremna čak da u narednih deset do 20 godina unapred finansira proizvodnju pšenice u Srbiji, i da tako ,,na zeleno'' praktično kupi sve što budu tržišni viškovi.

"To su ipak za sada samo interesovanja, a razgovori su u toku", navodi Gulan.

Srbija je kraj ovogodišnje žetve, dočekala sa 300.000 početnih zaliha, pa sa novim rokom ukupno raspolaže sa 3.185.000 tona pšenice. Procena je da nam je da je za seme potrebno 150.000 tona, potrošnju u mlinovima 1.200.000 tona i za stočnu hranu oko 200.000 tona.

Novu žetvu u 2017. godine treba da dočekamo i sa rezervama od najmanje 200.000 tona, ističe Gulan. Inače, u žetvi je učestvovalo i 25.000 kombajna i oko 408.000 traktora.

Poljoprivrednici nisu zadovoljni sa cenom pšenice, koja je mnogo niža od cene kukuruza, što se retko kad dešava, ističe Gulan. Sada se za kilogram dobija tek oko 15 dinara, a preporuka je da se žito ostavi u skladištima pa da se čeka eventualna veća cena.

Inače, po računici Zadružnog saveza Vojvodine cena troškova proizvodnje kilograma pšenice iznosi oko 20 dinara, pa bi tako zarađivali tek ako bi im se rod platio po 22 dinara po kilogramu, dodaje Gulan.

"Država se i ove godine oglušila o zahteve seljaka da kupi deo roda za robne rezerve. Kada bi država kupila deo roda za robne rezerve i to oko 200.000 tona i platili po 17 dinara, to bi uticalo na smirivanje tržišta i raspoloženja kod poljoprivrednika", smatra on.

Gulan podseća da je u toku izrada pravilnika za otkup pšenice po klasama.

"U SFRJ je taj pravilnik postojao i primenjivao se sve do kraja 1988. godine. Primetno da od tada i rastu nezadovoljstva paora iz Srbije, bar kada je pšenica u pitanju", upozorava Gulan.