Samit G20 i Srbija

Profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Davor Savin kaže da bi se poboljšanje ekonomske situacije u razvijenim zemljama vrlo brzo osetilo i u zemljama u tranziciji. On, međutim, podseća da dosadašnje mere i upumpavanje ogromne količine novca u bankarski i finansijski sitem zapadnih ekonomija nije dao skoro nikakve rezultate.

Na samitu G20 će biti suočene dve strategije za rešavanje svetske ekonomske krize. U jednoj varijanti u ekonomiju i posrnule finansijske institucije treba nastaviti ulaganje država, dok bi ih u drugoj trebalo pustiti da propadnu ovakve kakve jesu. Koje od ovih rešenja je bolje iz ugla balkanskih ekonomija?

Isključivo ovo prvo, odnosno ulaganje država. Ako bi se pustile finansijske isntitucije da propadnu, one bi neposredne pogodile one zemlje i finansijske prostore na kojima posluju. Međutim, ne treba zaboraviti da su balkanske zemlje deo sveopšte strukture povezanosti, odnosno globalizacije, što znači da ne bi mogli izbeći onaj udar koji bi došao ne samo sa njihovog finanasijskog nego i ukupnog tržišta.

Propadanjem tih banaka bi proizvodnja, koja i ovako beleži apsolutne negativne stope rasta u svim zapadnim i razvijenim zemljama, doživela još veći pad, a to bi uticalo da se naš izvoz dodatno smanji u te zemlje.

Koliko svetski lideri uopšte na sastanku na ovom nivou uzimaju u razmatranje probleme tranzicionih zemalja?

Oni su svesni da globalizacija ima vrlo neprijatan efekat i na ove zemlje, ali tranzicione zemlje se njima ne nalaze kao prvi problem. Njihovi prioriteti su njihove zemlje, njihove teškoće, potencijalni štrajkovi, koji su počeli da se šire, kao i rast nezaposlenosti koji je najveći za poslednjih 30 godina.

Uprkos merama koje su preduzete ne vidi se nikakvog rešenja. Sve kamatne stope su snižene od strane centralnih banaka, a Engleska centralna banka je snizila kamatnu stopu na najniži nivo od njenog osnivanja u XVII veku. To pokazuje strah od eventualnih socijalnih i političkih posledica do kojih bi došlo u tim zemljama ako se nešto ne bi preduzelo i zato je ova londonska konferencija veoma značajna.

U Srbiji, sa druge strane, kamate rastu?

Naša situacija je drugačija pre svega jer je naše finansijsko tržište plitko, naš depozitni potencijal je relativno skorman u odnosu na njih, a na našem finansijskom tržištu posluju strane banke koje računaju na drugačiji način nego što bi računao domaći bankar. On mora da vodi računa da treba pokazati finanasijske rezultate matičnoj banci i zbog toga je dodatno suzdržan, najviše zbog neizvesnosti sa kojom se suočava privreda Srbije, ali i privreda njegove matične zemlje. Neizvesnost je osnovna karakteristika sadašnjeg ekonomskog trenutka.

Očekuje se da će se lideri 20 najrazvijenijih zemalja obavezati da će učliniti sve da pokrenu sopstvene ekonomije, ali i globalnu trgovinu. Koliko će vremena proći da bi se to osetilo u Srbiji?

Ako pretpostavimo da se to danas dogovori i pokrene, više od nekoliko meseci ne bi trebalo čekati. Razlog za to je što postoji vrlo veliki broj neiskorišćenih proizvodnih kapaciteta i mnogo nezaposlenih koji bi bili aktivirani posle nekoliko dana ili nedelja, što bi se odrazilo u naraslom uvozu razvijenih zemalja, a to je naš izvoz. To je ono što mi možemo da učinimo.

Često se daju kritičke ocene mera srpske vlade. Moram da kažem da ona nema ne znam kakav prostor da nešto uradi. Na planu izvozne privrede ne može puno da uradi jer izvoz zavisi od dinamike proizvodnje, odnosno uvoza ovih zemalja. Ono što može da uradi je fiskalna politika unutar svog ekonomskog prostora.

Jedna od tema na samitu je ukidanje ili bar smanjivanje tajnovitosti poreskih rajeva. Koliko to može da utiče na poslovanje nekih firmi u Srbiji, s obzirom na to da su mnoge registrovane upravo u tim zemljama?

Smatra se definitivnim da će od najmanjeg raja kao što je Švajcarska, pa do najvećeg kao što su Holandski Antili ili karipska područja, sasvim sigurno morati da otvore svoje knjige i na taj način da povećaju transparentnost, kao i što će kontrola poslovanja banaka biti izoštrenija u odnosu na ono što smo imali do sada. To će otkriti brojne nepravilnosti i pokazati protivpravno poslovanje firmi koje su išle tim putem. Srbija u tom smislu neće biti izuzetak i razotkriće se izvesne stvari koje su do sada ostajale netransparentne.