Država gubi milione na javnim nabavkama

"U Beogradu postoje stvari koje su jeftinije nego u drugim velikim gradovima, ali je pitanje i kolike su plate ljudi u Beogradu, a kolike u tim gradovima. Sve te studije nama koriste da uporedimo cene po kojima proizvođači prodaju svoju robu u različitim gradovima. Da bi realno videli standard ljudi, moramo da ukrstimo cene sa primanjima“, navodi Đilas komentarišući nedavno objavljeno istraživanje Saveza ekonomista Srbije po kom je Beograd najjeftiniji grad u okruženju.

„U Beogradu je cena gradskog prevoza jeftinija. Zagreb je, na primer, po tom pitanju dva i po puta skuplji. Sarajevo je, takođe, u tom segmentu skuplje. Ali, život u Beogradu je realno skup. Nedavno sam imao sastanak sa penzionerima koji dobijaju pomoć od grada. Kad čujem od njih da plaćaju struju pet hiljada dinara, a imaju penziju osam hilljada onda je svaka priča o jeftinom životu u Beogradu deplasirana“, dodaje on.

Ponovo se pojavila inicijativa da se topla voda iz termoelektrane u Obrenovcu koristi za grejanje u Beogradu. S obzirom na to da je već nekoliko puta „započinjan“ projekat toplovoda iz Obrenovca, koliko je to, prema vašem mišljenju, ostvariva ideja?

Dragan Đilas: Istrojiski gledano, taj projekat je, u određenim momentima, pre svega kad dođe do energetske krize, ocenjivan kao superisplativ, da bi kasnije drugi za njega pričali kako je potpuno neisplativ. Napravili smo radnu grupu koja bi trebalo da da konačnu ocenu i proceni da li je taj projekat zaista isplativ.

S obzirom na krizu u domaćoj i svetskoj ekonomiji, koje od ranije najavljenih infrastrukturnih projekata će Beograd finansirati?

D. Đilas: Najveći projekat je izgradnja mosta preko Ade i njega ćemo završiti do kraja mandata. Neke stvari se ne vide. Na primer, rekonstrukcija Pančevačkog mosta koja košta desetine miliona evra je u toku, a radovi se izvode prvi put posle 35 godina. Da se to ne radi, most bi morao da bude zatvoren. Takođe, radi se i most u Obrenovcu koji je kao projekat stajao više od deset godina.

Da li je i dalje aktuelan projekat mosta kod Ade Huje, koji je trebalo da finansira Japan?

D. Đilas: Od tog projekta neće biti ništa jer je društveni proizvod po stanovniku Srbije porastao i „ispali“ smo iz kategorije zemalja koje mogu da računaju na tu vrstu pomoći. Aktuelni su, međutim, pregovori sa kineskom vladom da oni finasiraju most između Borče i Zemuna. Verujem da je taj most Beogradu i Beograđanima potrebniji. Mislim da imamo realne šanse da u naredna dva meseca dogovorimo taj aranžman, zavrsimo detaljni urbanistički plan i počnemo sa gradnjom tokom naredne godine.

Kad očekujete da će početi rekonstrukcija Gazele?

D. Đilas: To je republički projekat koji je finansiran sredstvima EBRD-a. Već dva puta sam pokušavao da dobijem informaciju kako će da izgleda rekonstrukcija tog mosta, Jer, kada se zatvori Gazela, Beograd će biti potpuno paralisan. Kao gradonačelnik Beograda ne mogu da dozvolim da ovaj grad stane. Od republičkih institucija još nisam dobio podatak koliko dana treba da bude zatvorena koja traka. Ti podaci su neophodni da bismo mogli da organizujemo alternativni prevoz građana. Možda i da ograničimo kretanje automobila u to vreme.

Večita tema je i izgradnja metroa. Koliko je ovaj projekat realno ostvariv? D. Đilas: Ljudi su kod nas dosta neobjektivni. Za to nije bilo para od 1974. Nemoguće je da nijedna vlast nije želela da uđe u taj projekat. Za metro su potrebna ogromna sredstva i ne možemo da ulazimo lako u taj posao pa da ga gradimo kao obilaznicu 20 godina. Ne možemo jedne godine da počenemo da kopamo neki tunel, a onda da prekinemo taj projekat kad naredne godine ostanemo bez para. Stavio sam veto na odluku da li treba graditi laki ili teški metro.

Dovešćemo stručnjake koji se u svetu bave tim poslom, i koji nemaju nikakve lične interese vezane za beogradski metro, da nam kažu šta je to što je za Beograd neophodno. U aprilu će u Beograd doći stručnjaci iz Beča, a posle njih ćemo dobiti i studiju španskih i stručnjaka iz Minhena. Jedino sigurno je da bez metroa ne može da se reši problem saobraćaja u gradu. Počećemo da gradimo kad se definiše koji je metro potreban i način finansiranja izgradnje.

Možete li da procenite kad bi prva linija metroa mogla da bude gotova?

D. Đilas: Mislim da ne postoji ozbiljan čovek koji bi mogao dati takvu projekciju. Do kraja ove godine bismo mogli da definišemo vrstu metroa i način finansiranja.

Jedan ste od visokopozicioniranih funkcionera koji otvoreno govori da u Srbiji postoji dvovalutni sistem.

D. Đilas: To je realnost koju treba što više puta da ponovimo. Niko ne govori da je cena kvadrata stana 142.000 dinara ili da automobil košta milion i sto hiljada dinara. Niko to neće reći.

Kako se to odražava na finansiranje? Na proleće se očekuje rebalans budžeta. Hoće li biti značajno manji?

D. Đilas: Beogradu je budžet realno smanjen. Krediti koji nam dospevaju su evrizovani. Prihodi od građevinskog zemljišta su neizvesni jer su neizvesne i nove investicije. Najviše će zavisiti od prihoda od građevinskog zemljišta. Investitori plaćaju u 36 rata i ove godine dolaze na naplatu rate iz ranije potpisanih ugovora, tako da očekujem da ti prihodi budu stabilni. Više se plašim šta će biti narednih godina. Ako ostanemo bez novih investicija, a poznato je da je interesovanje za poslovni prostor opalo, postavlja se pitanje daljeg finansiranja.

Gde planirate najveće uštede?

Ðilas: Grad æe preispitati mnoge graðevinske projekte koji se plaæaju iz budžeta

D. Đilas: Smanjili smo cene mnogim dobavljačima. Cene asfaltiranja su snižene za nekoliko desetina procenata, a veliki deo budžeta je išao na to. Beograd je najbolji partner svakom ko želi da radi u Srbiji, jer svako ko potpiše ugovor sa gradom zna da će mu sve obaveze u roku biti plaćene. Na osnovu toga očekujem da Beograd dobije i najbolje cene. U aprilu ćemo preispitati projekte koje rade sekretarijati i novac od onih projekta za koje procenimo da su neostvarivi ćemo prelocirati. Upravo se usvajaju planovi javnih nabavki.

Od većih kupovina, očekuje se kupovina novih tramvaja i vozova za gradsku železnicu. Ove godine je u planu izgradnja desetak obdaništa i početak gradnje tri nove škole. Grad će, takođe, nastaviti da pomaže trudnicama, penzionerima i najugroženijim stanovnicima. Zaista mislim da neko sa osam hiljada dinara jako teško može da preživi u Beogradu.

Da li prepoznajete i javne nabavke kao jedno od mesta pogodnih za korupciju?

D. Đilas: Da nisam prepoznao, ne bih napravio posebnu agenciju za javne nabavke. Gde god postoji ljudski faktor postoji i ta mogućnost. I dalje mislim da država gubi milione evra jer se to što se kupuje za državu plaća više nego što je neophodno. Moj posao u Beogradu je da to sprečim. Već sam poništio neke tendere. Bilo je nabavki gde je roba koja je kupljena za grad u procesu javnih nabavki mogla jeftinije da se kupi u radnji.

Građani najlakše uočavaju šta se radi na ulicama. Ljudi se stalno pitaju zašto se stalno iste ulice otkopavaju i asfaltiraju?

D. Đilas: Ne bih rekao da se stalno iste ulice asfaltiraju, ali je činjenica da postoji nekoordinacija između gradskih preduzeća, ali i između gradskih i republičkih kompanija kao što je EPS ili Telekom. Napravili smo informaciono „čvorište“ gde smo povezali međusobno te firme kako bi se, kad se nešto radi, u isto vreme uradili i drugi poslovi. Mnogo je veći problem što se u Beogradu posle svake zime otvore stotine rupa. To je neizbežna činjenica jer je klima takva. Takođe, mnoge stvari su dotrajale i moraju da se „dokrpljavaju“. Verovatno bi trebalo da se promeni bar pola vodovodnih cevi u Beogradu, ali za to nemamo novca.

Koliki je dug Beograda?

D. Đilas: Nasledio sam tri kredita u ukupnom iznosu od 219 miliona evra, s tim da su dva u grejs periodu, a treći je za most preko Ade. Grad vodi i vodiće vrlo restriktivnu politiku po tom pitanju. Trudiću se da ne ulazimo ni u kakve aranžmane koje će neko kasnije morati da vraća.

Po novom zakonu Beograd će doći u posed imovine koja je danas u vlasništvu republike. To će otvoriti mnoge mogućnosti za finansiranje.

D. Đilas: Taj proces se odvija toliko sporo da mu ne pridajem značaj u ovom trenutku. To je moralo već da se dogodi, jer je to predviđeno i Ustavom. Nažalost, to što piše da nešto treba da se uradi, ne znači da će se i dogoditi. Voleo bih kad bi sve što je u Beogradu postalo naša imovina, ali neće se to tako dešavati. Ipak, biće sasvim dovoljno da se spreči blokada koja danas postoji, s obzirom na to da je potrebno po nekoliko meseci ili godina da sve direkcije odobre potrebne zahteve.